Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Као херој српског народа, Благоје Јововић извршио је атентат на највећег злотвора у српској историји, усташког поглавника Анту Павелића, објаснио Горан Весић.
Комисијa за споменике и називе тргова и улица Скупштине града јуче је усвојила иницијативу заменика градоначелника Горана Весића у својству грађанина да једна улица у Београду понесе име Благоја Јововића.
У образложењу иницијативе прецизира се да је Благоје Јововић 10. априла 1957. године извршио атентат на озлоглашеног челника усташке Независне државе Хрватске Анту Павелића. То се десило на дан када су усташе у Аргентини славиле дан оснивања своје нацистичке државе, тзв. Независне државе Хрватске, творевине која је у Другом светском рату извршила један од највећих и најтежих геноцида на свету, а чији је један од оснивача био управо Павелић.
„Као херој српског народа, Благоје Јововић извршио је атентат на највећег злотвора у српској историји, усташког поглавника Анту Павелића. Стотине хиљада Срба убијено је на најмонструозније начине од стране Павелићевих усташа у НДХ. Овај зликовац основао је у Јасеновцу и логор за српску децу, као и логоре не само за Србе, већ и за Роме, Јевреје, муслимане и антифашисте”, објаснио је Весић.
Он наводи да се нада да ће овај предлог наићи на одобравање јавности и да се неће наћи неки српски историчари који ће нас убеђивати да Јововић, који је извршио атентат на једног од највећих ратних злочинаца које историја памти, није херој.
„Благоје Јововић преминуо је 2. јуна 1999. године. Двадесет година касније, с временске и историјске дистанце, сматрам да је време да се Београд и Србија одуже Јововићу те да добије улицу у Београду”, наводи Весић.
Комисија за споменике и називе тргова и улица предложила је да Загорска улица у општини Земун понесе име Благоја Јововића.
Такође, чланови комисије усвојили су иницијативу Друштва за улепшавање Врачара да се постави спомен-плоча глумцу Властимиру – Ђузи Стојиљковићу на фасади зграде у којој је живео у Новопазарској улици.
Властимир – Ђуза Стојиљковић рођен је 1929. године у месту Ражањ. Професионалну каријеру започео је 1951. године у Београдском драмском позоришту. Често је гостовао у бројним представама. Велику популарност стекао је филмом „Љубав и мода” и улогом Родољуба Петровића у серији „Позориште у кући”.
Наслов и опрема: Стање ствари
