arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Арно Гујон: Сећање на мартовски погром Срба на Косову

На телевизијским екранима широм света низале су се потресне, застрашујуће и неподношљиве слике. Истовремено са својим сународницима, 17. и 18. марта 2004. гледао сам погроме које косовски Албанци спроводе над Србима.
Арно Гујон; ФОТО: Снимак екрана

Десетине хиљада њих убијали су и прогонили Србе који су остали на Косову после јуна 1999, отимали су и пљачкали њихове куће и имања. Тај организовани талас насиља брзо је преплавио оружане контигенте КФОР-а; неки су се супростављали, док други нису ни мрднули прстом.

Цркве у центру Призрена су оскрнављене и попаљене, као и зграде православне богословије, које су завршиле у пламену заједно с библиотеком ретких књига и рукописа, збирком икона и епархијском архивом. Чак и више него мушкарце и жене, хтели су да с Косова прогнају и само памћење.

С мартовским догађајима отишао је у неповрат и сам пројекат ОУН о стварању „мултиетничког, толерантног и демократског друштва“. Медији су једнодушно осудили те погроме.

Политичари су са своје стране осудили насиље, као и дипломате и високи функционери НАТО-а који су отада почели да јавно говоре да су Срби жртве „етничког чишћења“. Укратко, цео свет је осуђивао. Али шта су радили осим што су осуђивали? Ништа!

И шта вреди осуда ако после сваке речи осуде не уследи акција? Опет ништа. Између речи и акције која је требало да уследи зјапио је дубок јаз. Људи су изражавали саосећање, згражавали су се и жалили Србе, али се ништа није предузимало, а стање на терену остало је исто. А „у почетку беше акција“, како је то писао Гете. Све остало за мене је било пуко наклапање. Желео сам да помогнем тим Србима у енклавама, о којима нико конкретно није водио рачуна. Хтео сам да им помогнем из идеализма и убеђења, јер припадамо истој култури истој цивилизацији.

Хтео сам да будем учесник историје, а не само њен пуки посматрач… Ове речи које сам написао у својој књизи „Сви моји путеви воде ка Србији“ можда и најприближније дочаравају главни разлог зашто сам одлучио да пре 17 година кренем у своју хуманитарну мисију.

Арно Гујон

Извор: ВИДОВДАН

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​