Датум и вријеме објављивања: 14.10.2010 11:09

Умро је кипар Ратко Петрић, аутор централног споменика на Јадовну

Академски кипар и пензионисани професор Ратко Петрић у ноћи с понедјељка на уторак изненада је умро у Загребу, речено је у Хрватскоме друштву ликовних умјетника.

Ратко Петрић, академски кипар - Ratko Petrić, akademski kipar

Latinica

Када смо у удружењу "Јадовно 1941" покренули иницијативу за обнову централног спомен обиљежја на губилишту Јадовно, није било лако доћи до имена аутора.

На парастосу Јадовинским мученицима, у бањалучкој Цркви свете Тројице 24. јуна ове године пришао ми је Илија Вујновић родом из села Дивосела, пензионер, данас избјеглица у Бања Луци. Рече ми да је пред рат био члан одбора за уређење Спомен подручја Јадовно. Донио је дневник рада одбора, неколико драгоцјених слика и име аутора: Ратко Петрић.Споменик Ратка Петрића Јадовинским жртвама

Господина Петрића сам пронашао у Задру, у његовом атељеу.
Када сам му телефонски рекао да смо покренули иницијативу за обнову споменика, заћутао је.
Помислих, да се не жели враћати у прошлост, да му је неугодно причати о Јадовну, да се као и многи у Хрватској на помен тог губилишта "затворе".

А онда ми рече да је то његов најдражи споменик и да му није јасно зашто је уништен пошто на њему није било никакових идеолошких обиљежја, ни звјезде ни крста.

Послао ми је у Бањалуку своју монографију у којој се налази слика споменика и коментар везан за његово уништење.

Послао сам му у Задар слике споменика које сам до тада сакупио. Послао сам и слику остатка срушеног споменика.

На нашем првом и нажалост посљедњем сусрету, прије мјесец дана у Загребу, одушевљено је прихватио наш приједлог да уради реплику споменика.

Рече да има макету споменика. Позвао ме да одемо до атељеа.
Нисам тада могао отићи али сам обећао да чу доћи у слиједећих мјесец-два.
Поздравили смо се, руковали се. Кренуо сам према вратима.
"Па шта је то тебе понукало да предложиш обнову споменика?"
Рекох: "Божја воља".

Када су ми јавили да је умро, реаговао сам себично. Помислио сам на споменик.
Онда сам пожалио што нисам отишао са њим до атељеа.

Висок човјек, људескара, блиједог испијеног лица, неуредне браде, тужних очију.

Обновићемо споменик!

Оживјеће дјело Ратка Петрића, посвећено хиљадама невиних жртава.

Душан Басташић

 

Везане вијести:

- Obavještavamo članove da je 12. listopada 2010. preminuo Ratko Petrić, akademski kipar

- Buntovnik hrvatskog kiparstva

- RATKO PETRIĆ

* * * * * * * * * * 

Akademski kipar i penzionisani profesor Ratko Petrić u noći s ponedjeljka na utorak iznenada je umro u Zagrebu, rečeno je u Hrvatskome društvu likovnih umjetnika.

Kada smo u udruženju "Jadovno 1941" pokrenuli inicijativu za obnovu centralnog spomen obilježja na gubilištu Jadovno, nije bilo lako doći do imena autora.

Na parastosu Jadovinskim mučenicima, u banjalučkoj Crkvi svete Trojice 24. juna ove godine prišao mi je Ilija Vujnović rodom iz sela Divosela, penzioner, danas izbjeglica u Banja Luci. Reče mi da je pred rat bio član odbora za uređenje Spomen područja Jadovno. Donio je dnevnik rada odbora, nekoliko dragocjenih slika i ime autora: Ratko Petrić.

Gospodina Petrića sam pronašao u Zadru, u njegovom ateljeu.
Kada sam mu telefonski rekao da smo pokrenuli inicijativu za obnovu spomenika, zaćutao je.
Pomislih, da se ne želi vraćati u prošlost, da mu je neugodno pričati o Jadovnu, da se kao i mnogi u Hrvatskoj na pomen tog gubilišta "zatvore".

A onda mi reče da je to njegov najdraži spomenik i da mu nije jasno zašto je uništen pošto na njemu nije bilo nikakovih ideoloških obilježja, ni zvjezde ni krsta.

Poslao mi je u Banjaluku svoju monografiju u kojoj se nalazi slika spomenika i komentar vezan za njegovo uništenje.

Poslao sam mu u Zadar slike spomenika koje sam do tada sakupio. Poslao sam i sliku ostatka srušenog spomenika.

Na našem prvom i nažalost posljednjem susretu, prije mjesec dana u Zagrebu, oduševljeno je prihvatio naš prijedlog da uradi repliku spomenika.

Reče da ima maketu spomenika. Pozvao me da odemo do ateljea.
Nisam tada mogao otići ali sam obećao da ču doći u slijedećih mjesec-dva.
Pozdravili smo se, rukovali se. Krenuo sam prema vratima.
"Pa šta je to tebe ponukalo da predložiš obnovu spomenika?"
Rekoh: "Božja volja".

Kada su mi javili da je umro, reagovao sam sebično. Pomislio sam na spomenik.
Onda sam požalio što nisam otišao sa njim do ateljea.

Visok čovjek, ljudeskara, blijedog ispijenog lica, neuredne brade, tužnih očiju.

Obnovićemo spomenik!

Oživjeće djelo Ratka Petrića, posvećeno hiljadama nevinih žrtava.

Dušan Bastašić

 

Vezane vijesti:

- Obavještavamo članove da je 12. listopada 2010. preminuo Ratko Petrić, akademski kipar

- Buntovnik hrvatskog kiparstva

- RATKO PETRIĆ

 

Назад