Комеморација у Грубишном Пољу 27. априла 2013.

Поштовани пријатељи!

У Грубишном пољу ће се у суботу, 27. априла, са почетком у 14 сати одржати комеморација за 508 наших предака и рођака који су тог дана прије 72 године одведени од својих кућа и сви сем неколицине свирепо убијени у комплексу усташког логора Јадовно-Паг. Биће то, у периоду некон посљедњег рата друга таква манифестација у организацији Српског народног вијећа из Загреба, Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса  логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941. из Бањалуке и Завичајног удружења »Билогора« са сједиштем у Београду.

 

Викенд који је у току прилика је да обавијестите своје познанике, пријатеље и рођаке и сами се консултујете са својом породицом о могућностима да пођете на овај, не тако далек пут на који се прошле године упутило тек троје наших сународника. Није тешко разумјети оне које ни материјалне ни друге препреке не спречавају да неколико пута годишње посјете стари завичај, а који се истовремено не могу одличити да тамо оду на дан када се треба поклонити сјенама наших страдалника. То је напросто синдром и опште мјесто – потомци убијених Срба, за разлику од „браће по страдању“ Јевреја, немају развијену културу сјећања на претке убијене у Јадовну, Јасеновцу, Шибенику, Малом Грђевцу, Грубишном Пољу, на хиљадама страшних мјеста гдје се камен отворио и гдје су земља, ватра и вода могле Србе прогутати. Никада у српској историји до 1941. није било мање неба и више јама.

 

Искрено, истинито и помало наивно, потпредсједник Народне скупштине Републике Србије Ненад Поповић недавно је на отварању прве изложбе о систему логора смрти Јадовно 1941. Руском дому у Београду рекао-«Да се о Јадовном причало када је за то било време, да Европа и свет знају о овом појму, данас не би у Вуковару могли правити демонстрације против ћирилице.»

 

Да се о томе на вријеме причало не би било ни Откоса, ни Бљеска ни Олује… ни Милосрдног анђела 24. марта 1999. Тог марта Џејмс Шеј, портпарол НАТО-а бестидно изјављује: „Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити“.

 

Четири стотине година послије Косовског боја наше пра-пра-баке на Војној крајини су дјеци пјевале успаванку

 

Српска вјера погинути неће

Српска слава потавњети неће,

Цар се Лазо заборавит неће.

Обилић се прегорети неће,

Југ Богдан се спомињати хоће

и Косово поље жалостиво

 док је сунца и док је мјесеца.

 

Што нам се то догодило, зар смо постали бесловјесна стока која данас заборавља шта јој се јуче десило и која код здравих очију не види да јој се данас-сутра читав државни врх спрема да стане у ред за упис у Бранковиће?

 

Ми се још нисмо искупили за заборав наших мученичких предака. Управо, ни корак више не можемо направити без валоризације те жртве. Све док не забележимо све оне мајке које су са својом дјецом као анђели полетјеле у јаме безданке, све док у књиге не упишемо и у камен не уклешемо све оне бачене у огањ, све утопљене и незнатно затрављене, нема нам напред! Дошли смо до зида и све светске али и аждахе, сви монструми и акрепи нам дахћу за вратом жељни наших њива и руда, наших бубрега и срца. Добрица Ерић се још 1993. у Пркосној песми“пита

 

Шта ће овде џихадлије

Крсташи, фармери

који Ти черече синове и кћери

Мора да су чуле белосветске банде

па их ваде

да их пресаде у сопствене груди

не би ли и они тако били људи.

 

Међутим, они само раде свој посао и раде га толико дуго да се професори историје не усуђују рећи ученицима колико је то време, а руку на срце, већина то и не зна.

Географија србомржње се ни као појам не смије споменути. Забога, нема мржње у србосјеку, у србомлату, у осиромашеном уранијуму, има само интереса, завапиће свете краве из невладиних организација и тобоже независних медија. Мејстрим историја ће вас увјеравати да смо по бајколикој Порфирогенитовој De administrando imperio на Балкан дошли 635. године, а скриваће као змија ноге банални податак на који указују ДНК хаплотипови да смо овдје своји на своме већ 25.000 година. Хитлер нам 6. априла 1941. као први циљ бомбардовања уништава меморију народа у Народној библиотеци Србије, да би његови насљедници данас дрско тражили промјену свијести у Срба. Данас се закоровљене српске њиве у Хрватској виде из свемира, али ко зна, можда је то био само један од услова тој земљи за пријем у Четврти рајх.

 

Нема нам друге, кад то ни наука ни држава није узела као свој задатак, него да памтимо и о томе учимо своју дјецу као што су то чинили наши стари, са гуслама или без њих. За то нису потребни компјутери. Негдје око 1.000 година прије нове ере у Индији је живио један од навећих људских умова, чувени граматичар Панини чију нормативну граматику убрајају у десетак највећих дјела икада написаних. Успоредбе ради, ми ни данас немамо нормативну граматику. Негдје у то вријеме су први пута записане и најстарије предаје људске расе, међу којима и Рг-веда чији се садржај усмено преносио по различитим процјенама 3-5000 година. И нису то биле пјесмице за читанку или молитве од странци – двије. Усмено се преносила баснославна ведска библиотека од неколико хиљада томова. Оно што је повезује са Панинијем у нашем примјеру је то што се он у једном тексту жали да је упркос томе што је упамћен непогрешиво сваки глас, чак и исправан нагласак, значење многих ријечи с временом заборављено!

 

Ми смо очита потврда изреке да народ који не упамти своју историју мора да је понови. Као што и они који не поштују жртве у свом народу и не памте их, по некој логици ствари морају и сами постати жтрве. Култура сјећања није дакле само пијетет према страдалима, већ исто тако и брига за своје потомке. Нема боље потврде за то од цитата у прилогу који су преузети из књиге Зорана Петровића Пироћанца: Избрисати српски вирус.

 

Завичајно удружење «Билогора» нажалост не располаже средствима којима би финансирало одлазак у Грубишно Поље 7. априла (истог дана у 10 часова организује се и комеморација за Србе поклане у Гудовцу). Све док то не буде рјешено преостаје нам самоорганизација, групни одласци у неколико аутомобила или комбија. Све који су одлучили да крену на пут, молимо да се јаве због заједничке организације и других информација о протоколу, на неку од наведених адреса или телефона.

           

 

bastasic.milan@gmail.com 011/2695-605 / 510    064/101-3322

stevo.djukic_ru@yahoo.com 022/472-527, 063/8179-467

bastasic@gmail.com   Душан Басташић, Бањалука

radelicranko@yahoo.com      026/391-179  063/1535-703

dusanjelic49@yahoo.com      021/410-632   063/523-994

 

 

 

 

Везане вијести: 

Видео: Грубишно поље - 28. IX 2012. - парастос и комеморација

Погледајте фото галерију: Грубишно Поље: 28. септембар 2012. парастос и комеморација побијеним и изгинулим Србима у другом свјетском рату

Обраћање Анете Лалић из СНВ-а у Грубишном Пољу 28. септембра 2012.

Обраћање предсједника УГ Јадовно 1941. у Грубишном Пољу, 28. септембра 2012.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОБИЈЕНИМ СРБИМА ИЗ ГРУБИШНА ПОЉА

Grubišno Polje 27.4.1991. Komemoracija povodom 50. godišnjice obilježavanja ustaških žrtava od 26/27. aprila 1941.

Grubišno Polje 27. april 2006., Obilježavanje 65 godišnjice likvidacije 487 Grubišnopoljskih Srba

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић

Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.

Obilježavanje godišnjica