Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе покренуло jе процедуру за ексхумациjу и повратак из Грчке у Србиjу посмртних остатака пуковника Драгутина Димитриjевића Аписа, маjора Љубомира Вуловића, и Радета Малобабића, изjавио jе ресорни министар Александар Вулин.
„Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховоj Србиjи, њиховом Београду, а Министарство за рад jе поносно што може да буде део историjе“, рекао jе Вулин на округлом столу „Хероjи или отпадници – Апис и другови“.
Вулин jе истакао да jе пуковник Драгутин Димитриjевић Апис jунак и „jедна од српских светих таjни, коjи су скоро 100 година били заборављени и потиснути, не због нас, него због других“.
Он jе рекао да jе Апис циjелог живота био посвећен jедном идеалу – Србиjи и сматрао да за Србиjу треба жтрвовати све.
„Црна рука ниjе постоjала, организациjа `Уjедињење или смрт jесте`, али `Црна рука` ниjе. Апис ниjе водио ту оганизациjу. Постоjе људи коjи су jедноставно рођени да би урадили наjвеће подвиге и да им за то нико не каже хвала. Апис jе био jедан од њих“, нагласио jе Вулин.
Он jе подсjетио на то да Апису никада ниjе било суђено за било какву везу са Сараjевским атентатом, те да jе био оптужен за неуспjели покушаj атентата на регента Александра.
Апис jе био на челу завjереника у Маjском преврату, када су у ноћи 28. маjа 1903. године убиjени краљ Александар Обреновић и краљица Драга.
Међутим, он у кобноj ноћи ниjе наредио убиство краљевског пара, jер jе био рањен са три метка током потраге за њима и лежао jе у сутерену двора.
У Првом свjетском рату Апис jе био шеф обавjештаjне службе, али и члан таjне организациjе „Уjедињење или смрт“, због чега jе и оптужен да спрема преврат.
Стриjељан jе на Солунском пољу 14. jуна 1917, а рехабилитован 1953. године.
Везане виjести:
Посмртни остаци Аписа преносе се у Србиjу
Апис: Нека се моj народ уjедини
Бодљикаву жицу кидали су голим рукама