Apel za izmjenu odredbe o državljanstvu: „Srpsko“ je ispravno u ispravama

Stručnjaci s pravom upozoravaju da bi država trebalo da promeni odluku o označavanju državljanstva u pasošima. Korišćenje sintagme „državljanstvo Republike Srbije“ umesto „srpsko“ nastavak je samoporicanja srpskog naroda

Inicijativa Fevzije Murića, malo poznatog političara iz Novog Pazara, ima veći uticaj na institucije Republike Srbije od profesora, lingvista pa i Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bilo je dovoljno da Fevzija kaže da ga vređa što mu u pasošu piše da ima srpsko državljanstvo, pa da ombudsman Zoran Pašalić napiše preporuku da se, umesto toga, napiše – „Republike Srbije“. Poslednji je trenutak da država posluša struku i povuče spornu odluku. Iako deluje da je reč o birokratskoj izmeni, iza nje se krije nastavak otvorenog potiskivanja naziva koji se podjednako odnosi i na Srbe kao narod, ali i na Srbiju kao državu.

Uzalud je Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU pisao i ombudsmanu i premijeru i predsedniku i ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova sa stavom da su lingvisti jednoglasni u zahtevu da se ova izmena poništi. Dok je po Murićevom zahtevu ombudsman odmah delovao, odboru se nije udostojio ni da odgovori. Za to vreme, građani uveliko dobijaju nove pasoše sa nepotrebno izmenjenim nazivom državljanstva.

– Nismo dobili odgovor ni od ombudsmana, ni od ostalih institucija – kaže za „Novosti“ prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. – Državna birokratija u ovom slučaju nije htela da zna šta znači pridev srpski, nego je poverovala čoveku koji kaže da odrednicu uz državljanstvo doživljava „nacionalno“. Bilo je dovoljno da nas pitaju ili da bar pogledaju bilo koji rečnik srpskog jezika, gde piše da se srpsko odnosi jednako i na Srbe i Srbiju. Ne znam kako je uopšte nekome palo na pamet da nešto što je ispravno menja.

Ignorisanje jezičkih stručnjaka Tanasić poredi sa pisanjem zakona bez konsultacije sa pravnicima.

Naizgled beznačajna izmena jedne rubrike u putnoj ispravi zapravo je samo poslednji potez u nizu dugog samoporicanja srpskog nacionalnog identiteta. Ovaj proces sprovodi se više ili manje otvoreno još od vremena komunizma, a sve pod velom preteranog čuvanja, inače neugroženih, osećanja pripadnika drugih naroda i nacionalnih manjina. U pravljenju ustupaka manjinama otišli smo toliko daleko da nas je Evropa pohvalila da smo iznad standarda mnogih država EU. Istovremeno, u mnogim oblastima vidljivo je poništavanje identiteta većinskog, srpskog naroda.

U Ministarstvu kulture čvrsto stoje na argumentaciji koju su izneli stručnjaci za jezik okupljeni pod znamenjem SANU.

– Zaista nema šta da se doda načelnom i stručnom stanovištu Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao najpozvanije instance za ova pitanja. Sve ostalo je politizacija – kaže, za „Novosti“, savetnik ministra kulture Dragan Hamović.

Lingvista Miloš Kovačević podseća da je politika udarila šamar nauci onog trenutka kada je, mimo pravila koja propisuje Evropska povelja o manjinskim jezicima, priznala bošnjački kao poseban jezik i još dozvolila da bude nazvan bosanski. Prof. Kovačević smatra da je jedan od najvećih problema kod Srba neusaglašenost naučnih i političkih stavova.

– Srbija nema jasnu jezičku politiku, jer politika ne sluša nauku, za koju očigledno smatraju da je nepotrebna. Imamo Vojsku Srbije, koju tako naziva i Ustav, iako bi, shodno pravilu, trebalo da imamo Srpsku vojsku. Slično je i sa Radio-televizijom Srbije, kojoj bi ispravan naziv trebalo da bude Srpska radio-televizija. Nepravilna je upotreba posesivnog genitiva od jedne reči ukoliko postoji posesivni pridev.

Kovačević primećuje da se ovakve greške najčešće odražavaju na štetu prideva „srpski“, dok se u drugim slučajevima uglavnom ne događaju. On zato poziva političare da poštuju jezičke norme.

– Dovoljno je samo da otvore Rečnik srpskog jezika ili Vukov srpski rečnik – podseća Kovačević.

MUP: NE TREBA ZAMENA

U Ministarstvu unutrašnjih poslova potvrđuju da se nova pravila o upisu državljanstva primenjuju od 1. oktobra 2017. godine, kod izdavanja novih putnih isprava. Od tada u pasošima piše „državljanstvo R Srbije“. Objašnjavaju da su svi ranije izdati pasoši u kojima piše „srpsko državljanstvo“ važeći, te da građani ne treba da ih menjaju pre isteka njihovog roka.

SVETSKA PRAKSA

Praksa određivanja porekla državljanstva u pasošima stranih država je različita, iako dominira korišćenje prideva. Na tom stanovištu su, recimo, Rusija, Hrvatska, Nemačka, Španija, Belgija ili Slovenija (rusko, hrvatsko, francusko državljanstvo). Postoje i obrnuti slučajevi, pa se govori o državljanstvu Francuske ili Švajcarske. Postoje i kombinovani modeli – u putnoj ispravi sa grbom Velike Britanije navedeno je da je njegov vlasnik – britanski državljanin.

TREBA LI „SRPSKI“ TRAJNO ZABRANITI

Da nije retkost da se pod velom političke korektnosti krše prava većinskog naroda podseća prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU.

– Na netačnim činjenicama iznose se razlozi za intervencije koje se tiču srpskog jezika da se, kako je to ombudsman objasnio, ne bi povredila osećanja nacionalne manjine. Niko se ne pita da li postoje Srbi koji će biti povređeni ovom i sličnom intervencijom. Možemo li očekivati i buduće zahteve da se pridev srpski trajno povuče iz upotrebe? – pita se Tanasić.

Autor: I. MIĆEVIĆ R. DRAGOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Anketa “Novosti“: Ima li smisla formulacija „državljanstvo Republike Srbije“?