Коалициjа удружења избjеглица апелуjе да нови премиjер Хрватске Зоран Милановић подржи инициjативу овог удружења да се отвори диjалог између Србиjе и Хрватске о повратку имовине и стечених права избjеглим и прогнаним Србима и грађанима Србиjе коjи су оштећени у своjим имовинским и другим правима у Хрватскоj.
У отвореном писму Милановићу, коjе ће представници Коалициjе данас предати Амбасади Хрватске у Београду, наводи се да темељ диjалога треба да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесиjи у коме се наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права коjа су имали на дан 31. децембра 1990. године.
„Бечки споразум има карактер међудржавног споразума и по међународном праву и члану 140 Устава Хрватске има jачу правну снагу од обичних закона. Такође, тражимо да се постигне суштински напредак у диjалогу у вези успостављања истих стандарда у суђењима за ратне злочине и рjешавање питања несталих лица“, навео jе предсjедник Коалициjе Миодраг Линта.
Он истиче да Хрватска ниjе вратила 40.000 одузетих станарских права, да 50 000 пензионера тражи заостале а неисплаћене панзиjе, док више од 10.000 породица тражи накнаду штете за срушене куће и привредне обjекте у терористичким акциjама ван подручjа ратних дjеловања.
Држава Хрватска се, каже Линта, на основу рjешења судова до сада укњижила као власник у земљишним књигама на више до 800.000 катастарских честица, чиjи су посjедници, односно катастарски власници до 1995. године били Срби.
„Према незваничним подацима, више од 5.000 српских породица тражи поништавање уговора о продаjи кућа преко хрватске Агенциjе за промет некретнина путем лажних пуномоћи и механизма двоструких уговора, док више од 5.000 српских породица тражи поништавање уговора о купопродаjи кућа за вриjеме рата под притисцима и приjетњама на релациjи хрватски градови – подручjе Краjине и Србиjе“, наводи Линта.
Он додаjе да jе хрватски програм стамбеног збрињавања дискиминаторски за прогнане Србе у односу на прогнане Хрвате из БиХ.
„У Хрватскоj jе 95 одсто Срба осумњичено, оптужено и осуђено за ратне злочине, а само пет одсто Хрвата. У Хрватскоj, према подацима комисиjе за нестала лица Владе Србиjе, постоjи више од 40 познатих гробних мjеста у коjима се налазе посмртни остаци Срба и посмртни остаци више од 900 лица у Загребу коjи се годинама не идентификуjу и не предаjу породицама жртава“, навео jе Линта.