Antisrpstvo Alojzija Stepinca

Spomenik podignut ovih dana u osijeku Alojziju Stepincu, još jedan je od brojnih dokaza da proustaške snage u Hrvatskoj ulaze kroz širom otvorena vrata. Neoborive su činjenice da je ovaj proustaški vikar i dušom i telom bio satrap fašističke ideologije, kako pre i tokom Drugog svetskog rata, tako i posle njega. I to je, pored ostalog, jedno od svedočanstava koje ukazuje da je „lijepa njihova“ Nezavisna Država Hrvatska (NDH), oberučke prihvatala i veličala ideologe fašističkih opredeljenja. Ti i takvi ljudi, preispoljeni zločinci, u liku Ante Pavelića, Andrije Artukovića, Milana Budaka, Slavka Kvaternika, Ante Gotovine, Branimira Glavaša, nazivaju se danas jednim od najzaslužnijih ljudi, navodnih idejnih i u ratnim okršajima tvoraca, kako NDH, tako i današnje „nezavisne Hrvatske“.

Pored podizanja spomenika zločincu Barišiću i oslobađanju od odgovornosti brojnih ratnih zločinaca tokom postojanja NDH i u versko-građanskom ratu devedesetih godina prošlog veka, upriličeno je, dakle, slavlje u Osijeku povodom otkrivanja spomenika „ nacionalnom heroju“ Alojziju Stepincu. Niko u Hrvatskoj i Evropi nije reagovao iako je neporecivo poznato da se radi o čoveku koji je blagosiljao i podsticao brojne zločine počinjene nad Srbima, Jevrejim, Romima i malobrojnim Hrvatima koji nisu podržavali zločinačka nedela svojih sunarodnika. A kada je o krivokletniku i zločincu Alojziju Stepincu reč, pored ostalih „zasluga“ za oživotvorenje NDH, valja se podsetiti i na neke njegove postupke pre nastajanja te zločinačke države. Jer i ti postupci nedvosmisleno ukazuju na njegovo antisrpsko i antidržavno delovanje.

Opšte je poznato da se katolički kler, prihvatajući velikohrvatske ideje „pravaša“, zdušno zalagao i praktično učestvovao u pokatličavanju Srba. Posebno se u tome zalagao i u praksi dokazivao Alojzije Stepinac o čemu svedoči i njegov zapis iz 1923. godine u kome doslovno stoji: „Da je veće slobode i dovoljno radnika, Srbija bi za dvadeset godina bila katolička“. Iste godine Stepinac je boravio u Beogradu gde je, u skladu sa tadanjim zakonom, kao novoimenovani nadbiskup, položio zakletvu kralju Aleksandru. Međutim, neposredno po uspostavljanju NDH, pre šestoaprilskeokupacije zemlje, Stepinac je, brže bolje, pohitao da Anti Paveliću i Slavku Kvaterniku čestita „osnovanje slobodne i nezavisne hrvatske države“. Taj gest Alojzija Stepinca svuda u svetu se naziva krivokletstvom i izdajom, ali to za njega nije predstavljalo nikakvu smetnju da nastavi sa antidržavnom i antisrpskom delatnošću.

Iako se tokom Drugog svetskog rata zdušno zalagao za procvat i realizaciju antisrpskih stavova i istovremeno blagosiljao ustaštvo, posleratne jugoslovenske vlasti ga nisu procesuirale. To ga je podstaklo da i dalje nastavi ne samo sa htenjima da srpski živalj u Hrvatskoj preobrazi u katoličanstvo, već je, osokolivši se zbog nemešanja aktuelne vlasti Nove Jugoslavije, počeo javno da istupa protiv novonastalog državnog ustrojstva.

Tolerisanje njegovog antisrpskog i antidržavnog delovanja, osmelilo ga je da objavi „Pastirsko pismo“ u kome otvoreno napada državnu vlast. To pismo je, inače, javno čitano u svim katoličkim crkvama u Jugoslaviji. Mada je sadržaj pisma bio poznat, kako u Jugoslaviji, tako i van nje, i ovog je puta izostalo bilo kakvo upozorenje i sankcionisanje čoveka za koga je bilo poznato da podržava ideološke stavove koje je, kao svoje, usvojio pre i u toku postojanja NDH. Izuzetak je, u izvesnom smislu, bio Josip Broz Tito koji je, iziritiran tekstom „Pastirskog pisma“, javno reagovao rečima: „Zašto nikada nije objavljeno pastirsko pismo o ubijanju Srba, Židova i Cigana“.

Da zlo, ili ironija, bude veće, taj i takav Stepinac predložen je za kanonizaciju, to jest proglašenje za sveca. Na sreću, tom predlogu koji je potekao od hrvatske katoličke crkve, suprotstavio se Vatikan – tačnije papa Franjo. On nije zdravo za gotovo prihvatio predloženu beatifikaciju, jer su i do njega doprle istine o (ne)delima kardinala Stepinca tokom Drugog svetskog rata. O tome da li će Stepinac biti beatifikovan, u velikoj meri zavisi od konačnog rešenja mešovite katoličko-pravoslavne komisije čije je zasedanje upravo u toku u Novom Sadu, a nastaviće se do kraja godine zasedanjima u Slavonskoj Požegi i Podgorici. Ne postigne li se odbijajuće rešenje o kanonizaciji Stepinca, biće to, ništa drugo, nego besmisleno opravdanje svih zločina NDH počinjenih tokom Drugog svetskog rata.

Autor: Radisav RISTIĆ

Izvor: Vidovdan

Vezane vijesti:

U Osijeku otkriven spomenik Alojziju Stepincu (VIDEO …

Razgovori o Stepincu u senci osječkog spomenika | Jadovno 1941.

Svetozar Livada: Čitao sam dnevnik Alojzija Stepinca …

Tajna dokumenta: Stepinac i komandant Jasenovca obmanuli svet

Svetozar Livada: Dogovor ekumenista da Stepinac bude svetac …

„Stepinac – duhovni vođa eliminacije Srba“ | Jadovno 1941.