Anđela Vujošević: NATO bombardovanje 1999. u nemačkim medijima

Osvrćući se na dešavanja u Nemačkoj i na politička dešavanja u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine, moguće je analizirati leksiku korišćenu u tadašnjim člancima magazina Špigel (Spiegel) i smestiti određena sredstva u različite konotacije

Reči i njihova upotreba oduvek su predmet kako lingvističkih, tako i uopšte naučnih istraživanja, jer polazimo od toga da kroz jezik upijamo svet oko nas, pa tako jezik konstruiše i predstavlja našu stvarnost, potvrđujući Humboltovu tezu da je različitost među jezicima u stvari različitost u pogledima na svet. Zanimljivo je kako se kroz leksiku realizuje mišljenje, osećanje i namera govornika, jer upotreba određenog izraza ukazuje na određeni govornikov stav. Polazi se, dakle, od toga da reči imaju određena značenja. Na početku 20. veka je Karl Oto Erdman ukazao na to da reči nemaju samo deskriptivno značenje, već često sadrže određenu konotaciju. To je zato što ne koristimo reči samo da nešto opišemo, već one često predstavljaju neko „vrednovanje“, odnose se na objekte u stvarnosti i nose sa sobom određena značenja.

Jezički iskazi, osim kognitivne komponente, sadrže određenu emotivnu komponentu i mogu biti nosioci govornikove namere, pri čemu se emotivna komponenta i namera govornika ne posmatraju kao dodatne konotacije, već imaju podjednako važnu ulogu u realizovanju jezičkog iskaza kao i kognitivna komponenta. Ove tri značenjske dimenzije ustanovio je Hermans Fric, nemački lingvista, prema kojem se funkcije jezičkog znaka realizuju na tri ravni: kognitivnoj, emotivnoj i deontičkoj. Deontičko značenje je značenje određenog iskaza koje na recipijenta treba da utiče kao apel da on nešto uradi.

Osvrćući se na dešavanja u Nemačkoj i na politička dešavanja u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine, moguće je analizirati leksiku korišćenu u tadašnjim člancima magazina Špigel (Spiegel) i smestiti određena sredstva u različite konotacije.

U Nemačkoj je tokom 1999.godine jedno od važnijih pitanja bilo učešće u vojnoj intervenciji NATO snaga, jer je to bilo prvo vojno angažovanje Nemačke nakon Drugog svetskog rata. Po pitanju rata, zemlja je bila podeljena, pa su se uočavale razlike u stavovima istočnih i zapadnih Nemaca, pa tako istočni Nemci u drugačijem kulturno-političkom okruženju ipak nisu podržavali intervenciju NATO-a.

U stavu 1 člana 26 ustava Savezne republike Nemačke iz 1949. godine stoji da sve radnje koje ometaju slobodan život stanovništva, kao što je pripremanje i vođenje vojnog napada, krše ustav i kažnjive su. Tako Nemačka učešćem u vojnoj intervenciji NATO snaga krši sopstveni ustav, ali su nemački mediji izveštajima o “novom Holokaustu” na Kosovu, poređenjima Miloševića sa Hitlerom i Staljinom, kao i o kolektivnoj krivici srpskog naroda, stavljajući znak jednakosti između naroda i Slobodana Miloševića, doprinosili oblikovanju kolektivne svesti o potpunom uništavanju albanskog stanovništva “..koje je primorano da beži da bi se spasilo od etničkog čišćenja i masovnih silovanja” (di Gracija 2017: 93).

Povlačena je paralela između srpskih zločina na Kosovu i Hitlerove politike uništenja, gde se parola “Nikada više rat!” (nem. Nie wieder Krieg!) pojavljivala u nešto izmenjenom obliku “Nikada više Aušvic!” (Nie wieder Auschwitz!), što se sve može shvatiti kao argumentovanje i opravdavanje NATO bombardovanja. Nemačkom javnom mnjenju je tako analogijom između Srba i nacističke Nemačke naglašavano da se bori protiv drugog Hitlera. Nemački parlament je, uz većinu, doneo odluku da učestvuje u akciji NATO-a koja je nazvana “Saveznička sila”, koja je trajala od 24. marta pa do potpisivanja sporazuma u Kumanovu, 10. juna 1999. godine, čime je i okončano NATO bombardovanje.

Negativan stav o državnoj tvorevini Jugoslaviji vuče korene još od ranije, jer se već 1989. godine, kada je SFRJ još uvek bila suverena država, pojavljuju članci u kojima nije reč o Jugoslaviji kao celini, već se pojedinačno govori o tadašnjim delovima republike, Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj itd. Tako je SFRJ posmatrana kao “Pandorina kutija u kojoj su pod ključem držani narodi veštačke tvorevine Jugoslavije.”, kako u svojoj knjizi “Srbija u ogledalu nemačke štampe” piše Ljiljana Glišović.

Razlika u gledištima je očigledna, strani mediji su smatrali da se radi o sprečavanju etničkog čišćenja albanskog naroda na Kosovu, dok se u Srbiji na to gledalo kao na vojni udar i nasilnički napad na jednu suverenu državu.

Za označavanje NATO bombardovanja korišćena su razna leksička sredstva u različitim intenzitetima, pa ćemo ih navesti uz primere i analizu njihovih značenja.

1. Angriff (srp. napad)

• „Spiegel: Wie lange sollen die Angriffe dauern: Tage, Wochen oder gar Monate?

Scharping: Bis Milosevic einlenkt.“ („Alle hatten Skrupel“ – Spiegel 13/1999)

• „Aus Angst vor den Nato-Angriffen (…) verstecken die serbischen Milizionäre alle Panzer und schweren Waffen in den Häusern und Scheunen der Albaner.“ („Ihr kommt nie wieder“ – Spiegel 15/1999)

Osnovno referentno značenje ovog pojma je „započinjanje borbe ili rata“.

Najfrekventniji pridevi korišćeni u jeziku uz ovu imenicu feindlich (srp. neprijateljski) i terroristisch (srp. teroristički), što nam ukazuje da ova imenica nosi i određenu emotivnu komponentu. Prema Hermansovom modelu se, zbog prideva uz koje se javlja, na emotivnoj ravni realizuje kao negativno konotirana. Zatim, najfrekventnija imenica koja se javlja kao uz pojam Angriff je Abwehr (srp. odbrana), što dalje ukazuje na to da je prisutno i njegovo deontičko značenje, jer se u svesti recipijenta javlja asocijacija da onaj ko je napadnut, treba da se odbrani. U istraženim člancima javlja se u složenicama, u kombinaciji sa rečima Luft– i Bomben– (srp. vazdušni i bombaški napad) koje ga dodatno opisuju, dakle reč je o vazdušnim i bombaškim napadima, pri čemu se kod recipijenata javljaju asocijacije na vazdušno razaranje i uništavanje nezaštićene kopnene teritorije, koja kao slabija strana u sukobu ne može uzvratiti napad ili ostvariti adekvatnu odbranu.

2. Krieg (srp. rat)

• „Kanzler Schröder steht im Krieg gegen Jugoslawien für Bundnistreue,…“ („Aus freier Überzeugung“ – Speigel 16/1999)

Ovaj pojam predstavlja najveći problem, jer se koristi i za označavanje tadašnje situacije na Kosovu između srpskog i albanskog stanovništva. Pojam rat u njegovom referentnom značenju ne treba dodatno objašnjavati, pojam koji se u jeziku realizuje kao suprotnost lekseme mir, ali treba istaći da sadrži konotativnu komponentu – za rat su nam potrebne dve sukobljene strane koje upotrebljavaju oružane snage, što u odabranim člancima nije tako konotirano.

Koristeći ovaj pojam za označavanje NATO bombardovanja SRJ, i u nemačkim u srpskim medijima, istaknuto je da se radi o ratu protiv Jugoslavije, pa tako imenice koji se javljaju u kombinaciji sa imenicom Krieg, bliže opisuju ovu situaciju, kao da samo jedna strana ratuje – ona koja napada i zasipa bombama iz vazduha. Tako Angriffs-, Luft– , Bomben– (srp. napadački, bombaški i vazdušni) nose deontička značenja, tj. recipijentu približavaju i sužavaju sliku pomenutog rata. Reč je o ratu koji se izvodi iz vazduha, dakle napada se civilno stanovništvo jedne teritorije, izvršava se napad, koji se sprovodi bombama u cilju uništenja i razaranja.

3. Intervention (srp. intervencija)

• „(…) frei für die Intervention der Nato im Kosovo.“ („Wir hassen, wir leiden, wir meinen es ernst“- Spiegel 16/1999)

Intervencija se najčešće u jeziku povezuje sa pridevima humaniär, millitärisch ili bewaffnet (srp. humanitarna, vojna, oružana) , a javlja se u koordinaciji sa rečima Einmischung i Aggression (srp. uplitanje, agresija). Pojam nosi određene konotacije, u zavisnosti od toga u kojim se kombinacijama javlja. Ovaj pojam češće javlja u nemačkim medijima, a kada se javlja u srpskim, radi se o prevodima stranih članaka i izveštavanju novinara u inostranstvu. Teško je reći da li je reč u odabranim člancima negativno konotirana, jer je značenje koje ova leksema nosi akcija oružane sile jedne države radi uticanja na zbivanja u državi. Intervencija se, na deontičkoj ravni, realizuje kao potreba da se nešto izvrši u cilju poboljšanja trenutne situacije ili rešavanja problema. Recipijentu je jasno poslata poruka da je u nekoj situaciji došlo do krajnje tačke, trenutka kada se mora intervenisati, umešati ili priteći nekome u pomoć. Tako se, kroz prevođene članke objavljivane u nedeljniku NIN i kroz izveštavanja novinara dopisnika, koristeći baš pojam intervencija preslikava svest stranog javnog mnjenja, kao i pojedinaca, o bombardovanju NATO-a kao o akciji koja je morala biti izvršena u cilju poboljšanja, regulisanja problema i obezbeđivanja boljih okolnosti u SRJ.

4. Militäraktion (srp. vojna akcija)

• „Die Nato spricht ja nicht einmal von Krieg, die Militärs reden nicht zufällig von (…) Militäraktionen.“ („Einladung zum Mißbrauch“ – Spiegel 13/1999)

Očekivano je da akcija, koja u svom referentnom značenju označava čin, pokret, neku radnju, za rezultat ima i neku reakciju, što je deontičko značenje ove lekseme. Dakle, recipijentu se šalje poruka da izvršena akcija treba da izazove i neku povratnu reakciju, kao što je bio slučaj kod lekseme Angriff (srp. napad).

5. Bombardement (srp. bombardovanje)

• „ (..) weitet die Nato ihre Bombardements gegen Jugoslawien.“ („Das Gespenst von Vietnam“ – Spiegel 14/1999)

U jeziku se pojam Bombardement javlja u koordinaciji sa imenicama Luftangriff, Krieg i Kampf (srp. vazdušni napad, rat i borba) što ukazuje na konotativno značenje koje ovaj pojam sadrži. Bombardovanje je i jedno od najčešće korišćenih leksičkih sredstava za ovaj događaj 1999. godine, što se u jeziku ustalilo kao najprihvaćenije. Pojam nosi određenu negativnu konotaciju, jer se u referentnom značenju javlja imenica napad, čime se delom može objasniti i deontičko značenje pojma bombardovanje, ali koje nije upečatljivo kao kod lekseme napad, koji asocira na odbranu.

6.Aggression (srp. agresija)

• „Laut Belgrad waren das Ergebnis dieser kriminellen Nato-Aggression über 1000 Tote und 4000 Schwerverletzte unter der Zivilbevölkerung…“ („Ziellos und traumatisiert“ – Spiegel 16/1999)

Pojam Aggression javlja se u koordinaciji sa pojmovima Intervention i Einmischung (srp. intervencija, uplitanje), a kao njegovi sinonimi javljaju se lekseme Angriff i Anschlag (srp. napad). Reč je, zbog svog referentnog značenja, negativno konotirana, a ovaj pojam bio najčešće korišćen na srpskom jeziku za označavanje NATO bombardovanja SRJ 1999. godine.

U prvom broju nedeljnika objavljenom nakon početka bombardovanja, 1. aprila 1999. godine, u rubrici „Reč nedelje“ naveden je upravo pojam agresija, gde autor Jovan Ćirilov navodi najkraću definiciju ovog pojma: „neizazvan napad u cilju potčinjavanja“, što je i osnovno referentno značenje ove reči. Uz reč agresija javljaju se pridevi brutalna, žalosna i suluda, što ukazuje na intenzitet, posledice i na nelogičnost uzroka iste. U osnovnom značenju ovog pojma sadržana je i leksema napad, kojom se delom ostvaruje i deontičko značenje na osnovu asocijacije napad-odbrana. Na emotivnoj ravni reč se realizuje kao negativno konotirana, agresiju trpi neko ko je nije izazvao, a ko je pri tom slabiji i samim tim se nalazi u ulozi žrtve. Ovo značenje dodatno pojačavaju i pridevi korišćeni uz ovaj pojam u navedenim citatima.

Polazna tačka istraživanja bila je tvrdnja da reči oblikuju svet oko nas, što je i analizom leksike potvrđeno. Tako se u srpskom jeziku izdvajaju lekseme agresija, bombardovanje i napad, što dalje oblikuje kolektivnu svest i mišljenje javnog mnjenja o ovom činu, a u nemačkom se izdvajaju imenice Angriff, Krieg i Schlag (srp. napad, rat, udar). Razlike u korišćenoj leksici, kao i razlike u frekventnosti određenih leksema, potvrđuju tezu o različitosti jezika kao različitosti u pogledu na svet. Izveštavanje o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine bilo je prisutno većim intenzitetom u srpskim medijima, što je i očekivano, jer se događaj ipak odigravao na tom tlu, ali važnosti događaja doprinosi i izveštavanje stranih medija.

Kroz prikazanu analizu semantike leksičkih sredstava u odabranim člancima uviđamo da se socijalni fenomeni poput kulture, demokratije, globalizacije ili terorizma razvijaju na lingvističkoj ravni kroz semantiku korišćene leksike, i tako utiču na oformljavanje mišljenja pojedinca, kolektivnu svest i emocije određene socijalne grupe.

Izvori:

• Vujčić (2013): N. Vujčić, Das Konzept „Jugoslawien“ in den SPIEGEL-Berichten von dem Kriegsbeginn – eine diskurslinguistische Untersuchung der SPIEGEL-Artikel aus dem Jahr 1989 u: D. Nedeljković / N. Vujčić: Sprache und Literatur dies- und jenseits der Mauer(n) / Jezik i književnost s obe strane zida. Zbornik u čast Božinke Petronijević povodom 65. rođendana, FILUM: Kragujevac, 145-160.
• Glišović (2001): Lj. Glišović, Srbija u ogledalu nemačke štampe 1987-2006, Beograd, Službeni glasnik
• di Grazia (2017): B. di Grazia, Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999?, Beograd, Albatros plus
• Hermanns (1995): F. Hermanns, Kognition, Emotion, Intention. Dimensionen lexikalischer Semantik. In: Harras, G. [Hg.] Die Ordnung der Wörter. Kognitive und lexikalische Strukturen. Berlin / New York, 138-178.
• Calic (2010): M. J. Calic, Geschichte Jugoslawiens im 20. Jahrhundert, München, Verlag C.H.Beck

http://www.spiegel.de/spiegel/print/index-1999.html

https://www.dwds.de/

https://www.duden.de/

(PULSE, 24 .3. 2019)