Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
„Neke stvari se nikada ne zaborave. Ljudi pokušavaju da šminkom sakriju sve, da se prave da je sve normalno.“
Popularni TV voditelj Ognjen Amidžić otvorio je dušu u „Novom jutru“ i Predragu Sarapi ispričao sve o ubistvu oca Zorana, kojeg je izgubio kada je imao samo 15 godina. Voditelj je prvi put progovorio o ovome posle 28 godina i otkrio da je njegov otac zajedno sa kolegama koje su radile na dopisništvu poginuo na radnom zadatku.
„Ja sam prvi put pričao o tome posle 28 godina, generalno ne volim da pričam o tome, ali odlučio sam da progovorim zbog svih ljudi koji su činili čitav tim.
Evo, prošlo je 28 godina, gledam kako su neki porasli. Neke stvari se nikada ne zaborave. Ljudi pokušavaju da šminkom sakriju sve, da se prave da je sve normalno. Neki misle da je ovo sabotaža, da su to naši ljudi uradili. Za mene je to veoma čudno, zašto bi to naši ljudi uradili“ – čudio se Ognjen, koji je nastavio svoju priču:
„To je ’91 godina, tada nisu postojali telefoni, mnogo je bilo teže izvještavati. Čitav taj kraj nije znao gdje su djeca, on je prenosio poruke, on je snimao vojnike i to je puštao ljudima. Vraćajući se sa tog snimanja, napravljena je ta zasjeda. Oni su ubijeni i ukradena je sva njihova oprema. Posle su podaci koje je moj otac tada imao u torbi objavljeni u tim nekim novinama. Između ostalog, u toj torbi je bio i spisak rukometaša. Ja sam trenirao rukomet, kao i cijela moja generacija, pošto je i on bio u rukometnom klubu, on je imao naš spisak, nas koji imamo 15 godina. U Hrvatskoj je objavljeno da smo mi četnici, regruti, a mi smo imali tada 15 godina. To je jedina linija, trag gdje je to završilo. Možda je tom linijom moglo nešto da se pronađe, ali sada, posle 28 godina…” – dodao je voditelj.
Amidžić se prisjetio i dana kada je svog oca ispratio na večni počinak, prenose Večernje novosti.
„Sećam se te sahrane, cio grad je bio na ulicama, bilo je civila i novinara. To je sve pogodilo, bila je to prvo stradanje civila. Tada su ljudi shvatili šta se zapravo dešava. Bilo je mnogo strašnih stvari. Sve je moglo da se istraži, tragovi postoje, ali sada je sve to ugašeno. Jedna ulica je dobila ime po njima, po toj njihovoj ekipi. Danas se sve lako zaboravlja, ali njegove kolege i prijatelji to ne dozvoljavaju“ – ispričao je Amidžić u „Novom jutru“.
