Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Njegova reakcija usledila je posle odluke Upravnog suda da poništi rešenje Agencije za restituciju kojim se odbija povraćaj ili obeštećenje dvorskog kompleksa, oduzetog posle rata.
U ime svih građana čija je imovina nezakonito oduzeta kao i imovina moje porodice, hitno tražim pravdu, saopštio je u sredu prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
– Dva dvora u okviru Dvorskog kompleksa na Dedinju, Kraljevski i Beli dvor, kao i sva ostala imovina, uključujući i sadržaj sefa 555 u Narodnoj banci, nesporno su privatna imovina kralja Aleksandra Prvog. Te nekretnine su kupljene, građene, održavane i finansirane iz ličnih sredstava mog dede kralja Aleksandra, za šta imam apsolutne i neoborive dokaze – kaže prestolonaslednik.
On dodaje da je privatno vlasništvo jedno od osnovnih ljudskih prava i temelj svih demokratskih i civilizovanih zemalja. Kako dodaje, Srbija je doživela mnogobrojne nepravde, i njen narod ne zaslužuje još jednu.
– Privatno vlasništvo ne može da se tretira drugačije u zavisnosti od toga da li je stečeno u prošlosti ili sadašnjosti, to su dvostruki standardi. Krajnje je vreme da se sva pitanja vlasništva nad ukradenom imovinom reše odmah, korektno i bez daljeg odugovlačenja. Ima još mnogo porodica koje zahtevaju pravdu i vraćanje imovine, a ja u ime svih nas kažem da pravda mora da prevlada, i da ovo pitanje mora da se reši odmah, na prijateljski i civilizovan način.
Njegova reakcija usledila je posle odluke Upravnog suda da poništi rešenje Agencije za restituciju kojim se odbija povraćaj ili obeštećenje dvorskog kompleksa, oduzetog posle rata.
Posle smrti kralja Aleksandra Prvog, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938. godine, sva njegova imovina podeljena je na tri jednaka dela između prinčeva Petra, Tomislava i Andreja. Naslednici Karađorđevića podneli su zahtev za restituciju u januaru 2014. godine, ali je Agencija do sada odlučivala samo o Dvorskom kompleksu. Pošto je Upravni sud poništio prvobitno rešenje, iz Agencije su najavili da će, posle veštačenja dvorova, doneti rešenje o obeštećenju.
Foto V. Danilov
– Punih šest decenija navršilo se od kako je, 25. decembra 1958. godine, Savezna narodna skupština FNRJ usvojila Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta. Njime je bukvalno preko noći prestala da postoji privatna svojina na svem građevinskom zemljištu u celoj bivšoj Jugoslaviji – kaže Bogdan Veljković iz “Mreže za restituciju”.
Kolika je ukupna vrednost oduzete imovine, ne zna se. Samo na opštini Zvezdara preko noći je oduzeta svojina od 43.000 pojedinaca. U Vojvodini je oduzeto 668.412 hektara njiva od 87.000 vlasnika. Deo ove zemlje podeljen je bezemljašima, kolonistima i agrarnim interesentima, posle čega je počela prodaja. U “Mreži za restituciju” privode kraju analizu pogubnih posledica nekadašnje nacionalizacije, a najviše zloupotreba bilo je sa oduzetim građevinskim zemljištem.
BIVŠIM VLASNICIMA 72 ODSTO DOBARA
AGENCIJA za restituciju do sada je vratila bivšim vlasnicima, ne računajući crkve i verske zajednice, kao ni imovinu žrtava Holokausta bez naslednika, oko 72 odsto tražene imovine za čiji je povraćaj bilo zakonskog osnova. Vraćena su 4.522 poslovna prostora, 952 stana i 1.010 zgrada, ukupne površine 478.000 kvadrata. Vraćeno je i oko 347 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, 39.000 hektara oranica i 5.000 hektara šuma.
Izvor: NOVOSTI
