fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Акција: И жртве нас окупљају

Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олуjе”. Матановић: Помоћи ће и град и држава. Јовановић:Не мамо права на заборав.

 

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/oluja_srbi_u_kolonama.jpg

 

Акциjа “Вечерњих новости” прихваћена
jе са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олуjе”, уверен
сам, ускоро ће бити подигнут – каже наш прослављени шаховски велемаjстор Александар
Матановић, творац идеjе да се од заборава отргну сви невини страдалници, од Јасеновца
до “Олуjе”.

 

– Реч сећање требало би да одjекне – каже Матановић. – Ако споменика не би било, тврдиће
да ниjе било геноцида.

Матановић jе уверен да ће помоћи и град Београд и држава, али изнад свега jе важно да помогну
људи добре воље из земље и расеjања.

 

– Симболично. Своjим гласом. Да нас буде што више. И жртве геноцида своjим изгубљеним животима помажу да се окупимо. Да одужимо дуг и ради сопствене будућности. Први корак jе учињен, пут jе отворен. Од оних коjи могу и желе да допринесу треба да буду осмишљени следећи кораци – каже Матановић.

 

– Величина и одговорност историjских народа огледа се и у односу према сопственоj историjи, у првом реду, у односу према жртвама за слободу и достоjанство, као универзалним људским вредностима – каже дипломата Живадин Јовановић, председник Београдског форума. – Инициjатива за споменик српским жртвама геноцида управо jе израз те одговорности и заслужуjе наjширу подршку.

 

Нико нема права да, из било коjих разлога, допушта – заборав. Било да то чини директно или индиректно, тако умањуjе жртве, а Срби су међу европским народима коjи су скупо платили заjедничке идеале слободе и напретка у миру.

– Ниjе само реч о доприносу људским и цивилизациjским идеалима – каже Јовановић. – У темеље свих важних европских и светских институциjа и интеграциjа насталих после Првог и Другог светског рата, уграђене су и огромне жртве и неизмеран допринос српског народа.

Геноцид над српским народом током светских сукоба, настављен последње две децениjе 20. века,
свакако jе без преседана, како по размерама тако и по дужини траjања. Јовановић
истиче да се инициjатива “Вечерњих новости” практично поклапа са предлогом Савета
сабора диjаспора матица и Београдског форума за свет равноправних о изградњи мемориjала
слободе, коjи би био и споменик свим жртвама српског народа у борби за слободу и
центар за проучавање његове историjе.

 

ЈОСЕФ ЛЕВИ, ИЗРАЕЛСКИ АМБАСАДОР: Избећи политизациjу

 

– Незамисливи злочини усташа над Србима,
Јевреjима и Ромима, нажалост, нису довољно присутни у међународноj свести. Нису
довољно познати ни у jевреjском свету. У потпуности подржавам свако разумно и морално
обележjе у знак сећања на жртве хрватског пронацистичког режима током Другог светског
рата.

Почињени злочини мораjу бити ваљано документовани и сачувани од заборава. Као Јевреjин и
као амбасадор државе Израел, сматрам да jе важно избећи сваку политизациjу и поређење
злочина почињених током Другог светског рата са трагедиjама током деведесетих година.

 

РАДОМИР ПОПОВИЋ, СВЕШТЕНИК: Речи опомене

– Наша jе обавеза да се обележе стратишта,
сва места мучеништва оних коjи су пострадали. Још jе у древноj цркви слављен спомен
њихових страдања. Везано за наше прилике, видимо да се у историjи све понавља, па
и убиjања недужних.

Сећам е речи патриjарха Павла после обиласка херцеговачких jама: “Кад би ме сад питали
да ли да будем жртва или онаj коjи убиjа, изабрао бих ово прво.” Као опомена звуче
и речи светог Јустина, мученика и филозофа, коjи jе као образован хришћанин страдао
у 2. веку: “Ви нас можете убити, али нас не можете победити”. Тиме jе све речено.

 

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ, ДРАМСКИ
ПИСАЦ: Злочин не застарева

– Акциjа jе помињана неколико пута у последњих двадесетак година, било као инициjатива поjединаца или организациjа. Таj споменик jе морао бити подигнут давно! Као место опомене и подсећања да злочин не застарева. То понављамо стално, али се не придржавамо. Ако не можемо да казнимо злочинце, можемо да спасемо оне коjи су страдали. Можда посебан део приче о злочину jе оно о чему говорим често: то jе злочин ослободилаца коjи су улазећи у многе наше
градове побили, сумња се, око 100.000 људи, од коjих jе пописано свега 40.000 њихових
имена и презимена.

 

 

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Акциjа: Погром Срба jош траjе

Акциjа: Споменик усташким жртвама

Акциjа: Споменик усташким жртвама (2)

Акциjа: Жртве усташа имаjу право на име

Акциjа: Заборав jе друго убиство невиних

 

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: