Југослав Кипријановић: 25 година геноцида српске и хрватске елите над сопственим народима

У тексту Мислава Хорвата ”Путујући циркус Ивана Пернара”  изнешене су бројне чињенице о страдању Срба. Што се Двери тиче и мене лично, ничег ту нема спорног, нити смтрам да је било ко из Двери, а нарочито председник Двери, Бошко Обрадовић пријемом Ивана Пернара у Народној скупштини наговестио промену својих политичких ставова. Да је тако, постоје бројни докази и пре и током парламентарног рада Српског покрета Двери, од којих ћу овде препоручити да погледате само неке:

–  Бошко Обрадовић: СНС омогућила хрватским тајкунима да владају српским тржиштем

– Посланичка група Двери предала у Скупштинску процедуру Предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима,   Јеврејима и Ромима током Другог светског рата

– Бошко Обрадовић: Заборавити ”Олују” злочин је са наше стране

– Душан Басташић први пут на седници Одбора за дијаспору и Србе у региону на позив председника Одбора, мр Ивана Костића, посланика Двери

–  Делегација Двери на освећењу храма Светог Васкрсења у Пребиловцима 8.августа 2015.

– Говор Срђана Нога на протесту у Бањој Луци поводом хапшења Ратка Младића

Да је тако и на културолошко-идентитетском опредељењу, која је основ идеолошкo-политичкe платформe, сведоче издавачке активности часописа Двери српске од 1999, па све до издавачких подухвата Catene mundi.

– Catena mundi – Саборно место свих Срба

– Репортажа са острва Пага – Catena mundi 2015.

Проблем је што се ”србовање” Срба и ”усташење” Хрвата ставља на пиједестал ексклузиве у односима две државе или још горе – народа у целини. Није могуће остварити суживот на Балкану без утврђивања истине о страдању свих народа у ратовима прошлога века, било грађанским, било светским. Ипак, не смемо да занемаримо истину која нас у овом тренутку све боли подједнако, а то је економска, безбедносна и културолошка окупација Балкана интересима запада, због којих је само код Срба у задњих 25 година од распада СФРЈ, што кроз морталитет, што кроз исељавање радно-способног становништва, које се одрекло свог идентитета и везе са матицом, почињен геноцид величине од минимум три Јасеновца.
Нерашчишћене рачуне, што из новије што из старије прошлости, вешто користе властодршци како из Србије, тако и из Хрватске и БиХ. Они сви подједнако служе интересима запада на штету својих народа. Мржња је идеалан инструмент за држање ситуације на Балкану у Status Quo позицији. Док се квази-политичке елите у Хрватској и Србији енормно богате на грбачи народа склапајући дилове о распродаји свега што је преостало од државних и природних ресурса, дотле сви подједнако између себе утврђују буразерско-мафијашке комбинације уз благослов Брисела, Берлина, Вашингтона и Лондона. За те комбинације нема граница и нема емоција.

Чиста рачуница је у питању.

А народ? Где је ту народ? И где је ту проблем са Пернаром? У његовој храбрости да отворено дефинише проблеме који нас уништавају у времену у коме живимо и затиру будућност наших потомака у чему предњаче Европска унија, НАТО, ММФ и Светска банка.

За мене ту не постоји проблем. Поновићу недавну изјаву Бошка Обрадовића за ”Спутњик”: ”Разлике из прошлости су често непремостиве, јер сви добро знају шта се догађало, али да људи који су се данас срели у Скупштини Србије желе да гледају искључиво у сличности које их повезују.”

Мислим да је то поштено и према прецима чије страдање нећемо никада заборавити, али и према потомцима којима треба нешто да оставимо од државе наших предака. За мене једно не искључује друго. Напротив.

Мислав Хорват: Путујући циркус Ивана Пернара

Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића …

Велика промоција новог броја: „НДхрватска држава геноцида“ у …

Калемегдански „Победник“ је Шиптар!? | Јадовно 1941.

Како је 2013. обележен Дан сећања на Јадовно или: Излазак Изабраног народа из Египта

ДВЕРИ СРПСКЕ УЗ ЈАДОВНО

Застава дугиних боја