Kako je 2013. obeležen Dan sećanja na Jadovno ili: Izlazak Izabranog naroda iz Egipta

Datum objave: utorak, jul 2, 2013
Objavljeno u Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/jugoslav-kiprijanovic.jpg

Dok autobus pomalo trucka idući Semberijom, Koridorom života, od Banja Luke prema Bijeljini i dalje do Beograda, uz obalu Drine, u državi koja je jedina srpska istorijska pobeda u poslednjih dvadeset godina, i zove se Republika Srpska, koja je ujedno bastion i svedok da je živo srpstvo, usudio sam se da podelim svoja razmišljanja, najpre sa vama koji ste putovali na Jadovno.

Trebalo bi da svi znamo biblijsku priču o Izlasku Izabranog naroda iz Egipatskog ropstva o tome kako je Mojsije, vođen rukom Božijom, oslobodio svoj narod od viševekovnog ropstva pod egipatskim faraonima, provevši ih kroz Crveno more preko suvog dna, dok se sa strane, vetrom potisnuto, more izvilo u vodene stubove, dok i poslednji pripadnik Izrailja nije prešao u Sinajsku pustinju, sa druge strane mora. No, kakve to veze ima sa prvim sabirno-likvidacionim logorom Jadovno-Gospić-Pag u čitavoj fašističkoj Evropi s proleća 1941. i obeležavanjem Dana sećanja na Jadovno ove 2013, dan posle Vidovdana i dan pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju?

Veza je u nastavku priče o Mojsiju: bez obzira što su izbavljeni iz viševekovnog ropstva, što se otrovna, gorka voda u pustinji pretvarala u pitku, slatku vodu, što se pojavljivala màna svakog jutra za ishranu Izrailjaca i mnoga druga čudesa kao potvrda da će Božije obećanje o dolasku u zemlju gde teče med i mleko biti ispunjeno, izbavljeni narod vrlo brzo stade roptati na Mojsija i tražiti da se vrati u Egipat, gde nemaše slobodu, ali imaše mesa i svega prividno dovoljno za život, jer nisu imali vere da dalje bazaju po pustinji. Kako Bog svoju Reč drži, a mi ljudi zaboravljamo da našu održimo, izbavljeni narod lutaše po Sinajskoj pustinji 40 godina, dok nije došao do Obećane zemlje. U nju je od prve generacije, generacije koja je roptala, koja se klanjala idolima i želela da se vrati u Egipat, ušlo samo dvoje ljudi: Isus Navin i Halev! Samo dvoje ljudi doživelo je da vidi Obećanu zemlju od nekoliko stotina hiljada koji su iz Egipta pošli! Sa Isusom Navinom ušla je nova generacija izabranog naroda, generacija koja je rođena u pustinji, koja se ne seća narkotizujućeg ukusa egipatskog mesa i faraonove lažne brige o svom roblju, generacija odrasla na Božijem hlebu i pustinjskoj rosi, u oskudici i ratovanju sa pustinjskim plemenima, ali sa čistom i nepokolebljivom verom da će Bog svoje obećanje održati i odvesti ih u Obećanu zemlju, ako budu dostojni. I bili su, ali je bilo potrebno 40 godina da stasa nova generacija otrežnjena u pustinji od egipatske moralne i društvene zagađenosti i prevarnog materijalnog blagostanja.

Danas Republika Hrvatska ulazi u Evropsku uniju! Čestitamo! Faraon ponovo prima Hrvate pod svoje skute! San je ponovo ostvaren! Država nastala na svenarodnom genocidu nad svojim komšijama, ponajviše Srbima, koja se zvala Nezavisna Država Hrvatska i te 1941. sa radošću je ušla u tadašnju najmoćniju evropsku zajednicu naroda – u Hitlerov Treći rajh.

I ove 2013, nastavljajući genocidnu tradiciju svojih očeva i dedova, kroz Bljesak i Oluju, uz pomoć NATO-faraona, betonirajući jame u koje su bacali iskasapljene nedužne komšije, žene i decu, ne dozvoljavajući da se posle 72 godine sazna puna istina o stradanju jednog naroda, vešto skrivajući prave podatke i mesta stradanja srpskog naroda, dozvoljavajući obnovu spomenika i spomen-ploča podignutih pre 1991. na latiničnom pismu, sa zvezdama petokrakama i parolama „Smrt fašizmu – sloboda narodu“, ali ne i novih sa istinitim podacima, relativizujući broj žrtava, onemogućavajući ekshumaciju i dostojnu čoveka opelo i sahranu, pripisujući temelje svoje državnosti antifašističkoj borbi, kojoj su se priključili maja 1945, od ustaških postajući komunistički generali i komesari, Republika Hrvatska zaslužila je svoje mesto u eugenskoj, neofašističkoj političko-ekonomskoj zajednici kvazi-elita – u novoj tiraniji jakih nad slabima, u vladavini kukavičluka nad hrabrošću, u iživljavanju laži nad istinom, u tiraniji bezličnih institucija nad bogolikim narodima, dvema rečima, u Evropskoj uniji.

Da ništa nije slučajno svedoči i čestitka na glavnoj stranici fejsbuk profila Evropskog parlamenta novoprimljenom članu EU sa ustaškim grbom. Od sveg srca čestitamo! Zaista vam je tamo i mesto! Nekako se često ponavljaju „greške“ globalnih gazda: nedavno je na mapama Gugla Srbija prikazana bez Vojvodine, baš na dan kad su predsednik Srbije i Mađarske sprovodili „istorijsko pomirenje“ u Čurugu, a da podsetimo da je isto „greškom“ EU čestitala Tomislavu Nikoliću izbornu pobedu tri sata pre zatvaranja birališta na Đurđevdan 2012.

Ipak, najveći krivci za poniženje, beznađe i oskudicu u kojoj živimo u svim zemljama gde ima ili gde je nekad bilo mnogo više Srba, pa i u dve srpske države, Srbiji i Republici Srpskoj smo mi sami. Ne čudim se što Tomislav Nikolić i Ivica Dačić nisu bili na Jadovnu, ali jesu na proslavi ulaska Hrvatske u EU. Jer ko izda Kosovo, izdaće i Jadovno! Ko izda Kosovo pogaziće sve i svakog samo da se priključi na narkotičnu sisu evrounijatskog faraona. Verovatno im je i preporučeno od strane glavnog organizatora, ujedno i glavnog opstruatora komemoracije na Jadovnu, Srpskog nacionalnog vijeća iz Zagreba, da ne treba previše talasat’,ne?! Ćujte, poručuju iz SNV-a, pa izmirimo se već jednom, prihvatimo realnost! Moramo živjet skupa! To što su nam đepovi puni hrvatskih kuna da ćutimo i ne talasamo, ne znaći da ne bum mogli dopunit’ kasicu-prasicu i iz buđeta Europske unije da pojasnimo Srbima na Kosovu i Metohiji kak’ smo postali Hrbi na cesti konaćnog pohrvaćivanja i šta, zapravo, znaći prava integracija u progresivnu uniju! Pa, ćujte, SNV zna kako!

I zaista SNV zna kako da pod plaštom prava manjina, nekad konstitutivnog naroda na području današnje RHrvatske, spreči da se pripadnici NjIHOVOG NARODA pomole nad stratištima, prođu Jadovničkom mučeničkom stazom i poklone senima svojih dedova, stričeva i ujaka, braće i sestara, koji završiše život pod ustaškom kamom! Za razliku od prethodne četiri godine, šest autobusa sa pretežno mladim ljudima iz Beograda, Novog Sada i Banja Luke, koji su uz tešku muku i napor organizovali Dušan Bastašić, predsednik udruženja „Jadovno 1941.” iz Banja Luke i njegov poverenik za Srbiju, Milorad Milošević, zadržavani su ukupno i po nekoliko sati kako bi zakasnili na parastos i komemoraciju na Jadovnu, kod Šaranove jame. Stiglo se na sam kraj kada su metuzalemi, sledbenici Kumrovačkog idola, aplaudirali glavnom krivcu za raspad SFRJ i početak krvavog građanskog rata 1991–1995, sada već proslavljenom „antifašisti“ i bivšem predsedniku Hrvatske, Stipi Mesiću. Zaista težak udarac posle šesnaest i po sati puta do Jadovna! Pri povratku u Banja Luku, Beograd i Novi Sad zadržavali su se na Hrvatskoj granici čitavih sedam minuta po autobusu.

Ovim mladim ljudima, u kojima klija ono zdravo seme izabranog naroda i koji se prekaljuju rodivši se u pustinji poniženja, lažnih vrednosti i obmana, trpeći kroz svoje odrastanje još nezaceljenje rane svog naroda iz ratova devedesetih, gubitak i bolesti najbližih, progonstva, oskudicu, beznađe i očaj svojih roditelja, nemar, ravnodušnosti izdaje dela svojih sunarodnika, pronašli su snage i volje da pođu na Jadovno. Ne zato što je njihov dolazak potreban žrtvama, one su odavno u Nebeskom naručju Svetog Save kao srpski novomučenici postradali samo zato što su bili PRAVOSLAVNI i što su bili SRBI! Dolazak im je trebao da se napoje na jednom od izvorišta sabirnog pamćenja srpskog naroda. Dolazak im je trebao da, tamo, na domak Gospića, u epicentru ustaštva, vrlo blizu Teslinog rodnog Smiljana, čuju otrežnjujuću besedu Dušana Bastašića da su zaprepašćujući podaci Javne ustanove spomen-područja Jasnovac iz marta ove 2013. godine u kojima se navodi da je u Jasenovcu ubijeno više od 20.000 dece do 14 godina, od čega 12.000 srpske dece: „Taj monstrum, koji i danas neki u Hrvatskoj nazivaju takozvana NDH-a, imala je svoj Sabor i Vladu i bila blagoslovljena od katoličke crkve da čini ove zločine“. Bastašić pozvao je vlasti Hrvatske da se istraže kraške jame na Velebitu, kojih ima preko trideset, u kojima su na najmonstruozniji način ubijani Srbi i Jevreji tokom 1941. godine za vreme Nezavisne Države Hrvatske. Ovaj zločin počinjen u NDH-a svakodnevno se osporava u današnjoj Hrvatskoj kada je na najsvirepiji način ubijeno više od 40.000 ljudi, oko 38000 Srba i 2000 Jevreja. On je poručio da se grdno vara onaj koji misli da se taj period srpske stradalničke istorije može izbrisati i zaboraviti. U Hrvatskoj se „lagano i tiho“ onemogućava značajniji odlazak delegacije Udruženja u uvalu Slana, na ostrvo Pag, gdje su počinjeni stravični zločini u okviru kompleksa logora Jadovno i gde je pobijeno najmanje 8000 ljudi, od kojih je najveći broj zaklan i bačen u more u Paškom kanalu. Nadam se da vam sad nije do „čuvenog Paškog sira“, pošto ovce pasu i to malo trave na Pagu koja niče iz zemlje gde je pobacan pepeo mučenika, pobijenih ljudi, žena i preko 280 dece, koje su Italijanski vojnici spalili prilikom zatvaranja logora da bi sprečili pojavu zaraznih bolesti i vratili u te iste iskopine gde su ih i pronašli.

Bastašić je izrazio žaljenje i negodovanje zbog toga što su bez razloga na hrvatskoj granici bila zadržana dva autobusa iz Banjaluke i četiri iz Srbije, koji su zbog toga uveliko zakasnili na ovaj komemorativni skup. Kad svemu ovome pridodamo da je sprečen dolazak oko 30-tak Srba sa Kosova i Metohije, koji nisu uspeli da se na vreme priključe odlasku na Jadovno iz Beograda, jasno je da se zavetni hod ometa. Od Kosova, preko slavne Šumadije i ponosnog srpskog Banata, Bačke i Srema, preko mučeničke Drine, Koridorom života, pa sve preko srpske Banja Luke i Krajine srpske i opustošene Like, do Jadovna i Paga, svaki pedalj zemlje osveštan je krvlju i grobovima naše braće i naših dedova. I to su ovi mladi ljudi, koji su pošli na Jadovno, mogli da osete, iako su se zadržali kod Šaranove jame svega sat vremena. Nas nekoliko koji smo ovom prilikom bili na Pagu (vidi slike), preko puta Karlobaga, u uvali Slana, obećavamo da nećemo odustati i da ćemo uporno i predano raditi da se kosti mučenika iz kraških jama Velebita, masovnih grobnica u Donjoj Gradini i mnogih drugih stratišta našeg naroda, dostojno ekshumiraju, umiju, osunčaju, opoju i pohrane u spomen-kosturnice, da ova mesta i stravične brojke postradalih uđu u udžbenike i knjige, filmove i serije, da bismo počeli, kako reče Mira Jovanović, ne da se sećamo, nego da pamtimo.

Da pamtimo da se nijednoj narednoj generaciji izabranog naroda ne bi dogodilo da poželi da ide pod palicu faraona pod kojom je čeka samo sigurna smrt. Zato, ne budite nezadovoljni i ne odustajte od obilaženja svetih mesta na kojima je stradao narod kome pripadate i čiji ste sinovi! Šipražje i trnje koje niče iz razrušenih crkava, manastirišta i domova po Kosovu i Metohiji, Lici, Kordunu, Slavoniji, Bosni i Hercegovini, huk bezdanih jama Velebita i talasi Jadrana kraj Paga, čuvaju blagoslove za nas i decu našu. Budimo ih dostojni!

Jugoslav Kiprijanović

 

Izvor: DVERI SRPSKE

Vezane vijesti:

Na Jadovnu, dan po Vidovdanu

VEĆERNjE NOVOSTI: Položeni venci nevinim žrtvama Jadovna

Služen parastos za Jadovničke žrtve (VIDEO)

Zločin u Jadovnu ne smije biti zaboravljen

Dođite na Jadovno 29. juna 2013.

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top