Стари власници траже имање Пека Дапчевића

Каква је судбина дедињских резиденција у које су се после рата уселили Титови генерали. Генерал Жежељ препродао имовину Јанчића

Пекове су дивизије заузеле Теразије, а његови наследници Дедиње. Иза ове шале стоји тужна истина да већина дедињских вила у које су се после рата уселили Титови генерали и даље чека одлуке Агенције за реституцију – да ли ће бити враћене старим власницима.

Међу њима је и Младен Петровић, наследник плаца у Толстојевој 38, на ком данас живи удовица генерала Пека Дапчевића, глумица у пензији Милена Врсјаков Дапчевић. Пеко је, као шпански борац, командант Друге пролетерске дивизије, Прве армијске групе, која је ослободила Београд, као и Прве армије, која је ратовала на Сремском фронту, добио ову парцелу од државе.

– Постојале су две велике парцеле, које су после распарцелисане на десетак мањих, а припадале су мом прадеди Милутину Станојевићу, једном од оснивача “Зајечарске пиваре” и Трговачког фонда и почасном јапанском конзулу – прича Петровић.

Седамдесетих година прошлог века држава им је одузела парцелу, наводно за потребе резиденцијалне градње. Уместо резиденција, сазидане су куће за генерале, а на њиховом плацу никла је кућа Дапчевића, коју су наследници откупили и тако бесплатно дошли до 17 ари плаца. Тачније, како каже Петровић, укњижени су на осам, али користе свих 17. Око ове парцеле 12 година се води судски спор, а наследници су га тражили и у реституцији.

Некретнине су тражили и потомци породице Јанчић, у чију вилу у Крупањској 22 се одмах после рата уселио генерал Милан Жежељ. Био је командант Гардијске бригаде и лични Титов пратилац.

– Мој деда Чеда Јанчић био је сувласник грађевинског предузећа “Дело” и фабрике вагона у Смедереву “Јасеница”, и главни акционар смедеревске банке. Породица је живела у Кнеза Милоша 77 (пре рата 55), а лети су се селили у вилу у Крупањској. Она је грађена за најмлађу кћерку Љиљану, оболелу од туберкулозе, по којој је и добила име “Вила Љиљана” – каже наследник Драгомир Ракић. – У Крупањској је, са баком, мајком и теткама, неко време живео 31 Рус, а онда су их партизани избацили без ичега. У кућу се уселио генерал Жежељ. У подруму је било закопано злато, које су вероватно нашли, а на крову акције Француских железница, које су пропале. Жежељ је откупио вилу у време хиперинфлације за ондашњих 72 милиона динара, што је било нешто мање од једне марке.

Пошто је добио информације да породица Жежељ никад није извршила конверзију земљишта, он је покренуо спор и ставио забрану продаје куће. У међувремену је тражио и реституцију.

Занимљива је и вила породице Ђорђа Роша, војног пилота и солунца, пионира цивилног и спортског ваздухопловства, сувласника трговинске фирме која је наоружавала немачком опремом Краљевску војску. На њиховом имању у Лацковићевој 8 и 8а, неко време је живео Коча Поповић, затим Милован Ђилас, па Титов син Жарко, и његов син Јошка. Вилу је назад тражила Рошова кћерка Јелена, али је поступак још у току.

Интересантна је и вила у Родољуба Чолаковића 1, некадашња задужбина Катице и Драгутина Ђукановића, који су сазидали Дом за незбринуту децу у Звечанској. У њу се уселио генерал Павле Јакшић, начелник штаба Четврте југословенске армије, поратни командант артиљерије и Београдске војне области…

По речима Милета Антића из Мреже за реституцију, Јакшићи су као власници стана, који су откупили, постали власници и 32 ара земљишта, које су баснословно продали.

НИКО СЕ НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ ЗА КОЧИН ИМЕТАК

Можда најбогатији партизан био је генерал Коча Поповић, надреалиста и филозоф, шпански борац и чувени командант Прве пролетерске бригаде и Друге армије, ослободилац Загреба, начелник Генералштаба, дипломата… Био је из богате породице индустријалаца, која је имала, између осталог, некретнине у Кнеза Милоша и Карађорђевој. У Агенцији за реституцију нема података ни да је Поповићима ишта одузето, ни да је тражено у реституцији.

Аутор: В. Црњански Спасојевић

Извор: НОВОСТИ