Степинац опет на суду?

У петак у Жупанијском суду у Загребу одлука о ревизији суђења загребачком надбискупу из времена НДХ. Отпочела је рад и мешовита комисија Католичке цркве и Српске православне цркве

Судија Иван Турудић са Жупанијског суда у Загребу, онај исти који је осудио бившег премијера Иву Санадера, у петак ће одлучивати о ревизији суђења кардиналу Алојзију Степинцу.

Затражила је то његова породица, а захтев је поднео Борис Степинац управо у време када је почела са радом мешовита комисија Католичке цркве и Српске православне цркве. Задатак комисије је да размотри документе и утврди историјске околности у којима је деловао Степинац. Папа Фрања је пролонгирао проглашење хрватског кардинала за свеца, а сигурно је да се то неће догодити бар још наредне две године колико се очекује да траје рад мешовите комисије.

Загребачки надбискуп осуђен је 1946. године на 16 година затвора у процесу у којем је тужилац био Јаков Блажевић, бивши високорангирани политичар Хрватске. Степинац је оптужен да је сарађивао с италијанским и немачким окупаторима, као и да је подржао усташки режим и Анту Павелића када су 1941. године преузели власт. На суђењу у Загребу изнесени су и докази да је Црква у ратно време насилно православне вернике преводила у католичанство, а Степинац је после рата имао низ неспоразума с новим властима. Пресуда је прочитана 11. октобра 1946. године и након ње је Степинац упућен у затвор у Лепоглаву, а касније у кућни затвор у родно место Крашић.

Црквене власти годинама су тврдиле да је реч о монтираном процесу и да Степинац није имао могућност да се брани. Још 1992. године Сабор је донео Декларацију о осуди политичког процеса Алојзију Степинцу. Промена закона о казненом поступку омогућила је ревизију, а до сада је у Хрватској чак 30.000 људи затражило поништење судских пресуда из времена комунизма.

Данас се о деловању Алојзија Степинца у ратним годинама, пре свега 1941. мало говори и зна. Ни школски уџбеници немају припремљено градиво које би понудило историјске чињенице. Постоје и бројне контроверзе међу историчарима о његовом деловању. А никада у историји ниједан папа није попут Фрање формирао мешовиту комисију представника две цркве да оцене лик кандидата за свеца.

ДА ЛИ ЈЕ ОТРОВАН?

Католички кругови тврде да постоје докази да је Алојзије Степинац отрован. Док је био затвореник у Лепоглави, контролу над Степинцем имао је Јосип Манолић, који је потврдио да су се комунистичке власти према њену понашале коректно.

Аутор: Ј. Керблер

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Суд у Загребу у петак одлучује о ревизији пресуде Степинцу

Комисија о Степинцу радиће годину дана

Архиве кључ истине о Степинцу