Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Ј. Басташић затражио је данас од хрватске полиције да на адекватан начин заштити учеснике ходочашћа, организованог у оквиру Дана сјећања на Јадовно, који ће у суботу, 2. јула, посјетити стратиште гдје су усташе побиле 38.000 Срба и око 2.000 Јевреја, пошто постоје пријетње да би могли бити нападнути.
„Надам се да ће хрватска полиција, код које смо уредно пријавили овај скуп и добили писмено одобрење о одржавању молитвеног скупа, бити у прилици да нас заштити од припадника одређених удружења хрватских ратних ветерана који су прије двије године били прилично агресивни на свом контраскупу“, рекао је Басташић за Срну.
Он је подсјетио да већ неколико протеклих година приликом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. на стратишту гдје је побијено 38.000 Срба и око 2.000 Јевреја одређена удружења хрватских ратних ветерана организују такозвани контраскуп код крста/крижа подигнутог у част погинулом усташи у Велебитском устанку, који се налази управо на путу који води од мјеста Јадовно према Шарановој јами.
„Сама чињеница да једно удружење, које је правно лице у Републици Хрватској, за овакве поступке није санкционисано од хрватских институција, пошто је законом забрањена ревитализација усташтва, а они се појављују редовно са усташким симболима, говори довољно о неодлучности, односно слабости хрватске државе“, каже Басташић.
Он је нагласио да је, нажалост, и ове године најављено је да ће у суботу, 2. јула, када ходочасници треба да прођу путем од Госпића према Шарановој јами, ова хрватска удружења организовати контраскуп.
„Чини се да то нико не санкционише. Питам се само шта би било када би неко потомке јеврејских жртава спријечио да дођу у Аушвиц или неко друго мјесто њиховог страдања. Наравно да то никоме на пада на памет. Овакво нешто се дешава само у Хрватској ево већ више година заредом“, указује Басташић.
Коментаришући оптужбе удуружења хрватских ветерана да Удружење „Јадовно“ инструментализује пијетет према жртвама „у сврху ширења великосрпске идеологије и да у Шарановој јами нема ништа“, Басташић је подсјетио да је управо хрватски спелеолог Тихомир Пајалић још шездесетих година прошлог вијека у листу „Хрватске планине“ нацртао пресјек Шаранове јаме у коју се спустио и на њеном дну измјерио 1,45 метара седиментованих костију побијених жртава.
„Удружење хрватских драговољаца домовинског рата“ /УХДДР/ Ријеке и Билаја данас је оштро осудило најављену комеморацију на Јадовном, коју је на мјесту усташког логора за суботу, 2. јула, најавило Удружење „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
УХИДР наводи да је „Јадовно 1941.“ „прочетнички настројено удружење које годинама искривљује историјске чињенице и велича четништво, а жртве Јадовног инструментализује ради политичких разлога“.
Предсједник ријечког УХДДР-а Миле Биондић најавио је, како је рекао, мирни протест код „спомен-крижа“ у Јадовном којим ће исказати свој револт допуштању
„фалсификовања историје од стране четнички оријентисаних удружења из других земаља“.
Биондић је истакао да предсједник „прочетнички настројеног“ Удружења „Јадовно“ Душан Басташић „већ годинама искривљује историју, оптужујући хрватске браниоце из Домовинског рата за наставак геноцида из 1941. године“.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић рекао је недавно за Срну да страдање српског народа у вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ не само на подручју Хрватске, већ БиХ и Срема, има све елементе геноцида.
„То су у својим иступима потврдили и неки од највиших хрватских званичника, као што је бивши хрватски предсједник Иво Јосиповић“, наводи Басташић поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године.
Басташић напомиње да, иако данашња Хрватска оспорава да је правни сљедбеник НДХ, није могуће да за злочин нико није одговоран, ако је познато да се тај злочин десио и да се тијела жртава налазе на подручју које покрива данас Република Хрватска.
„Геноцид се десио и, кад-тад, пошто тај злочин не застаријева, то питање ће се морати ставити на дневни ред“, поручује Басташић.
Говорећи о историјском контексту страдања Срба у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године, Басташић прецизира да је у овом комплексу логора за само 132 дана убијено укупно 40.000 људи, од чега 38.000 Срба.
Када је ријеч о овогодишњем, седмом, обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941. године, Басташић истиче да је од 2013. године тај дан увршћен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске, уз подршку Владе Републике Српске.
„Очекујемо да ће ове, као и прошлих година, званичници највиших институција Републике Српске заједно са нама бити на Јадовну и Велебиту“, каже Басташић за Срну.
Он наводи да ће ове године, са благословом епископа горњокарловачког Герасима, од 1. до 2. јула бити обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016“.
Молитвено Сабрање почиње у петак 1. јула у поподневним часовима окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, док ће исто вече бити одржано предавање на једну од тема везаних за страдање Срба у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг.
Басташић додаје, да ће у суботу, 2. јула над Шарановом јамом на Велебиту у 10.00 часова бити служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић-Јадовно-Паг.
Након парастоса из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен часни крст и служен парастос.
Басташић је рекао да ће затим бити служен кратки помен жртвама у селу Ступачиново, гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор, у чијој близини се налази пет јама, док је по повратку за учеснике сабрања предвиђен обилазак Меморијалног центра „Никола Тесла“ у Смиљану.
Извор: СРНА