У зворничкој Народној библиотеци и музејској збирци вечерас је представљена књига „Теслина пошиљка“, аутора Вање Булића.
Булић је рекао да је у овој књизи главни јунак „Народна библиотека“, која је срушена, 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања Београда.
„У школи су нас учили да је тада изгорело око 500.000 књига, а радећи на томе дошао сам до закључка да је уствари ‘Народна библиотека’ покрадена, односно да су књиге однесене“, рекао је Булић.
Он је подсјетио да је београдска „Народна библиотека“ имала све оно најбитније што је у вези са историјским и културним наслијеђем српског народа, посебно преписке српске и турске државе, Србије и Аустроугарске.
„Испоставило се да на стогодишњицу Великог рата немамо документа из тог времена које имају други, јер нам је све однесено. По онима који су то однели, све је запаљено“, рекао је Булић.
Он је додао да је цјелокупно добро које се налазило у „Народној библиотеци“ требало да буде измјештено у манастир Благовештење, који се налази у Овчарско-Кабларској клисури.
Запитавши се откуд Тесла у овој причи, Булић је рекао да је Никола Тесла између два рата говорио јавно и писао свом сестрићу Сави Косановићу, који је послије био српски дипломата у УН, да је спремио оружје којим ће бранити Србе у случају рата, а ту су били и нацрти „зрака смрти“ за којима се и данас трага.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама | Јадовно …
Да се Тесла те 1941. нашао у Смиљану… | Јадовно 1941.
Никола Тесла у крилу Православља | Јадовно 1941.