Хрватска европски рекордер у националној хомогенизацији

Већинско становништво у овој републици, према попису из 1991, чинило је само 78 одсто укупног броја житеља, да би после етничког чишћења тај проценат 2011. био повећан на 91 одсто

Бранислав Радивојша

Утихнуле су расправе о квотама миграната у земљама ЕУ, али док су биле актуелне, остало је забележе­ но да су се бивше социјалистичке земље тим квотама највише противиле. У томе су предњачиле Пољска, Чешка, Словачка, али слично су се понашале и друге чланице које су одскора у ЕУ, што је објашњавано чињеницом да оне ни раније нису биле имигрантске и да би ове блискоисточне квоте за њих представљале велику демографску новину.

Тада је уочено да су неке од ових земаља током транзиционог периода чак видно смањиле удео мањинског становништва на својој територији, постајући тако национално хомогеније, што је један од европских парадокса. Док су „старе” капиталистичке земље крајем прошлог и почетком овог века, под утицајем мигрантских таласа (али и своје колонијалне историје), бивале етнички, верски, па и расно све хетерогеније, државе у транзицији су се национално хомогенизовале у процесу „разградње” (насилних или споразумних) дотадашњих социјалистичких федерација (СССР, СФРЈ, Чехословачка) и нагињања становништва према државама матицама.

Апсолутни рекордер у тој националној хомогенизацији јесте Хрватска. Према попису из 1991, већинско становништво у овој републици чинило је само 78 одсто укупног броја житеља, да би на попису 2011. тај проценат био повећан на 91 одсто.

Овако велики пораст удела већинског становништва није забележен ни у једној од европских земаља, чак ни у Летонији, Естонији и Литванији, бившим републикама СССР­а познатим по масовном исељавању Руса у Руску Федерацију.

У Летонији су, наиме, 1991. године Летонци чинили једва натполовичну већи­ ну становништва ове земље (52 одсто), да би двадесет година касније то учешће било повећано на 61 одсто. У Естонији је такође удео Естонаца увећан за око осам процената, док све остале земље, било да су чланице ЕУ или не, бележе скромније промене националног састава. Литванци су рецимо за две деценије увећали свој удео у укупном становништву за само четири процента (са 80 на 84 одсто), у Украјини је удео Украјинаца са 73 повећан на 78 одсто, у Белорусији је 2009. године Белоруса било 84, а две деценије пре тога 78 процената.

Овако велики пораст удела већинског становништва није забележен чак ни у Летонији, Естонији и Литванији, познатим по масовном исељавању Руса

Србија је, не рачунајући територију Косова, у периоду 1991–2011. такође увећала процентуално учешће српског становништва са 81 на 84 одсто, али је у истом периоду апсолутни број Срба на овом простору смањен са 6,25 на 5,98 милиона, док је, нпр, број Хрвата у Хрватској повећан и у апсолутном износу,са 3,7 на 3,87 милиона.

Русија, Бугарска, Црна Гора, Македонија и Молдавија спадају у групу земаља које у транзицији бележе, мање или веће, и процентуално и апсолутно, смањење броја становника доминантне нације, а узроци су различити. У случају Русије, Македоније, делимично и Бугарске, то је пад наталитета већинске нације, уз пораст наталитета  појединих мањинских групација, док је у случају Црне Горе реч о другом националном опредељивању оних који су се на ранијим пописима изјашњавали као Црногорци. И у Молдавији на најновијем попису cмањен је проценат оних који су се изјаснили као Молдавци, али је повећан удео Румуна, иако је Молдавија у протекле две и по деценије видно смањила укупан број становника.

У Бугарској, али и још неким транзиционим земљама (Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка…) у видном порасту је и удео национално неизјашњених, уз истовремено смањење броја припадника већинског народа, на основу чега се закључује да је реч о новом тренду у пописном изјашњавању који утиче и на стварање друкчије етничке слике међу земљама некадашњег социјализма.

Хрватска је, међутим, у односу на ове државе не само изузетак као рекордер по порасту удела већинске националне групације него и по томе што је хрватска ,,стопа раста”, тј. исељавање српског становништва, највећим делом остварено насилним ратним средствима (мај и ав­ густ 1995).

Удео већинског становништва у земљама у транзицији према резултатима пописа

* Земље у којима је на попису 2011. регистрован много већи проценат национално неизјашњених него на претходном попису: Албанија 14%; Бугарска 10%; Црна Гора 5%; Чешка 26%; Мађарска 15%; Румунија 6%; Словачка %; Словенија 9%.

Извор: Резултати пописа становништва, Евростат

Те чињенице су познате и у бриселским институцијама, па зато звучи цинично недавно – баш хрватско – блокирање преговарачког процеса Србије на путу ка ЕУ ,,због неиспуњених обавеза у заштити мањинских права“ (поглавље 23). Мада су у ЕУ већ навикли на то да невелике балканске земље своје тренутне унутрашње тензије и незадовољства настоје да ублаже изазивањем вештачких сукоба са суседима. Па макар тај сукоб, као у овом хрватском покушају, изазвао неко ко је европски рекордер по исељавању мањина са своје територије.

У сваком случају, ова поређења пописа показују да је урушавање социјалистичких федерација у Европи довело до процеса супротних оним у развијеном капиталистичком свету – до груписања нација и приближавања националним матицама.

Извор: ПОЛИТИКА, уторак 14 јун 2016., стр. 1 и 8