Да ли је реис Кавазовић затворио врата помирења

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Може ли порука реиса Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића да се „право помирење може постићи само признањем гено­ цида у Сребреници” зауставити отпочети процес мирења између два међусобно највише упућена народа на Балкану? „Геноцид у Сребреници се мора признати, греши свако ко мисли да се истинско и право помирење може постићи без тога, то би била илузија”, рекао је реис за телевизију Н1. Српска јавност још је у шоку након серије увредљивих изјава реиса Кавазовића. Међутим, уместо понизног извињења након првобитних увреда са говорнице у Швајцарској, кад је вређао Србе, називајући их Власима, и помињао крв и ратне опције –уследили су ставови које многи препознају као пут у нове поделе, уместо у зближавање. Да ли реисова порука о помирењу – који у бошњачком народу ужива велики ауторитет – најављује да од започетог мирења нема ништа, с обзиром на то шта српски народ мисли о том термину кад је реч о сребреничкој трагедији и злочинима који су тамо почињени, иако су се српски лидери с обе стране Дрине понизно поклањали жртвама?

Геноцид у Сребреници се мора признати, греши свако ко мисли да се истинско и право помирење може постићи без тога

Многи су одахнули кад је Кавазовић заменио радикалног претходника Мустафу Церића, али се нису испуниле наде многих међу умеренима који су се понадали да се актуелни реис постидео због последњих изјава. Уместо извињења, ствари се додатно заоштравају све горим порукама. Српским званичницима замерио је и што одлазе у Београд, „из ког је кренуло сво зло”, на шта су се Срби запитали како то Бакиру Изетбеговићу не замери одлазак у Анкару, што је резон који је Младен Иванић, члан Председништва БиХ из РС, описао као „болестан и погрешан”. Занимљиво је можда и то да најновије изјаве које бацају кост у помирење, без ког је и сам европски пут обесмишљен, долазе након што је немачки Бундестаг усвојио резолуцију којом је масакр и депортације око милион и по Јермена у Османском царству у току Првог светског рата признао као геноцид.

Да ли бошњачка јавност, политичка и верска, кроз реисове увредљиве и искључиве изјаве открива огорчење, јер почиње да увиђа да нису и да ни у будућности неће успети да остваре ратне циљеве? Запаљиве изјаве можда имају и неке везе са разочарањем и неиспуњеним очекивањима да ће свет да казни Србију и да ће то да ради непрестано, па појединци међу Бошњацима, осетивши да Сарајево губи значај какав је раније имало, дају хистеричне сигнале да ствари могу отићи и у неком дугом правцу. Како другачије разумети то што ни за две деценије мира у БиХ и толико неуспешног покушаја искреног суживота нема довољно разума да се прихвате неспорне чињенице да је злочина и протеривања у протеклом рату било на свим странама и да једнострана виђења, посебно од најбројнијег народа – од ког се, упркос жртвама, очекује и највећи искорак – могу само довести до још већих подела, а не до потпуног слома друге стране, што се у Сарајеву очито прижељкује? Уместо тога, Кавазовић првог дана месеца праштања, рамазана, оптужује Српску да спроводи „пузајуће етничко чишћење муслимана на својој територији”, иако је само пре неколико дана у Швајцарској рекао: „Успели смо браћо, има нас преко 50 одсто, за 10 година биће нас 60 одсто.” Једностране и некритичке оптужбе према себи континуитет су и политике из Сарајева, која никад не помиње масовна протеривања стотина хиљада Срба из тог ентитета, нити злочине које су над српским народом починили Бошњаци, као ни несношљив живот српских повратника у ФБиХ. „Знате шта се све десило од јула прошле године. Прво је спречена резолуција о геноциду у УН, а политичке снаге Срба из БиХ ометају доношење такве резолуције у Парламенту БиХ, док ми причамо о неком помирењу. Убеђен сам да нема помирења док се геноцид не призна”, подвукао је Кавазовић. Упркос томе што бошњачки повратници у РС имају боље услове за изучавање националне групе предмета у односу на српске повратнике у Федерацију БиХ, реис понавља да у РС постоје крајеви где се негира босански језик, Бошњацима негира идентитет, не дозвољава запослење и на све начине отежава живот.

А да би све то заправо могао бити својеврсни увод у помирење, сматра Шаћир Филандра, декан Факултета политичких наука у Сарајеву, који за наш лист оцењује да се реисова изјава може разумети и као заузимање позиција на преговарачком путу помирења. „У контексту приче помирења између Срба и Бошњака која траје око пола године, евидентно је да на том плану није ништа учињено, изузев исказане реторичке спремности да се у том праву пође. За обе стране питање помирења је веома комплексно и условљено многим претпоставкама, од којих је једна признавање геноцида у Сребреници од стране српског политичког фактора, што је изрекао реис. Та изјава у основи одражава преовлађајуће мишљење у бошњачкој јавности”, каже Филандра. Он цени да Кавазовићева изјава не искључује помирење, јер до њега треба да дође, али да се може разумети и као заузимање крајњих позиција у процесу који ће сасвим сигурно доћи. „Верујем да то неће бити препрека отпочињању помирења. Без обзира на то како та изјава неком звучала искључиво, она показује и спремност на дијалог, са свим аргументима који се морају ставити на сто и који су различити. Полазне позиције у преговорима су увек крајње”, оценио је Филандра.

С друге стране, у Републици Српској сматрају да захтеви и поруке реиса могу изазвати само још већу мржњу. „Ако би се тако ствари постављале како то ради Кавазовић, онда помирења у БиХ никад не би било. Ако та изјава одражава став већег дела бошњачке јавности, много ће воде протећи и Врбасом и Миљацком док се не примакнемо макар сношљивом животу, будући да је помирење, изгледа, веома далеко”, каже социолог Слободан Наградић. Примећује да је важно да бошњачка, као и хрватска страна, посебно бискуп Комарица схвате да је у БиХ било живота, држава и страдања и пре деведесетих година. „Све док се не признају и прихвате цивилне жртве у Другом светском рату неће бити правог суочавања. Срби су још пре 12 година Сребреницу назвали ’тамном мрљом’, многи су политичари одлазили да се поклоне страдалима, али нешто слично са бошњачке стране још нисмо видели”, истиче Наградић.

Кавазовић је рекао и то да је природно то што је позвао Бошњаке да имају обавезу према Сребреници и да не дозволе да на власт у тој општини дође неко из реда српског народа „ко негира геноцид”. Реис се није желео извинити јер је Србе недавно назвао Власима, рекавши само да је то рекао у љутњи и да му је жао ако је увредио неке од пријатеља, али да му због оних других, који негирају геноцид, није жао. Кавазовић је рекао да је сагласан са одлуком организационог одбора за обележавање 21. годишњице злочина у Сребреници да се забрани присуство на обележавању годишњице злочина у Сребреници онима који негирају геноцид, напоменувши да Меморијални центар није у надлежности Исламске заједнице. „Не постоји много питања између Бошњака и Срба. Питање идентитета, геноцида и нормалног односа према људима који овде живе”, набраја Кавазовић. Кад је реч о именовању Абдулаха Нумана на место муфтије, Кавазовић каже да му је драго када неко пређе у ислам. „Ми имамо једну једину Исламску заједницу у Србији. Никаква друга именовања нити смо дали нити можемо признати, али свом брату муслиману можемо пожелети добродошлицу у наш џемат.”

Аутор: Младен Кременовић

Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 09 јун 2016., стр. 4

Везане вијести:

Кавазовић: Република Српска није настала на садњи ружа, него на геноциду у Сребреници

Хусеин Кавазовић – Верник с резервним планом | Јадовно 1941.

Кавазовић: Власи су они што негирају геноцид | Јадовно 1941.

Реаговања: Кавазовић распирује мржњу и конфликт у БиХ …

Реаговања: Кавазовић распирује мржњу и конфликт у БиХ …