Прошле године је забележен значајан пораст излива мржње према Србима у Хрватској, а забрињавајуће је да тренд раста и даље траје.
У Хрватској је у прошлој години евидентирано 189 физичких напада, претњи, јавних изјава које садрже говор мржње и уништавања имовине у власништву Срба или српских институција, наведено је у најновијем билтену Српског народног вијећа „Говор мржње и насиље према Србима у 2015″.
Аутор билтена Тамара Опачић нагласила је да је све учесталије изражавање дискриминаторских ставова у јавном простору, као посlедица несанкционисања говора мржње и ширења етничке нетрпељивости, те друштвене атмосфере којом се такво понашање често подстиче.
„Осим спортских терена, на којима су и даље присутни повици мржње, и улица на којима су све присутнији такви графити, забрињава да је у 2015. години забележена 31 јавна акција, најчешће протест против готово сваког догађаја који је имао српски и/или антифашистички предзнак“, рекла је Опачићева новинарима у Загребу на представљању билтена.
Она је као пример протеста поменула оне који се, уз допуштење Министарства унутрашњих послова, одржавају уочи обележавања Дана устанка народа Хрватске у Србу, те комеморације за жртве логорског система Јадовно 1941.
„У 2015. години били смо сведоци покретања петиције за увођење усташког поздрава ‘За дом спремни’ у званичну војну употребу, што је иницирао Бранко Борковић, потенцијални кандидат за новог министра бораца“, навела је Опачићева.
Она је напоменула да је све кулминирало на обележавању 20 година од акције „Олуја“ која је у Книну завршена концертом Марка Перковића Томпсона и повицима „Убиј Србина“.
„Тадашњи градоначелник Книна и садашњи посланик у Сабору Јосипа Римац, након свега, попела се на позорницу и поздравила ‘Хрватице и Хрвате’“, додала је Опачићева.
Према њеним речима, медији су најзаслужнији за промовисање особа које у јавном простору користе говор мржње усмерен против Срба.
У прошлој години, тврди Опачићева, забележено је 37 таквих изјава, а оно што забрињава је да оне најчешће долазе од државних званичника.
„Тако нам је посланик Бранимир Главаш по изласку из затвора поручио да је ‘напунио акумулаторе’, а европосланик Ружа Томашић да ‘молимо Бога да Хрватска не почне чистити своје двориште’. Такве изјаве, нажалост, долазе и из редова Католичке цркве. Неки од свештеника већ годинама учествују на обележавању дана оснивања Независне Државе Хрватске“, поручила је Опачићева.
Она је додала да забрињава повећање броја претњи, од којих су неке и смрћу, упућених на рачун истакнутијих чланова српке заједнице, али и свих који су спремни да критикују такве појаве у друштву.
Према подацима МУП-а, у 2014. години забележено је осам злочина мотивисаних етничком мржњом, од чега три према Србима, док је у 2015. видљив значајан пораст – од укупно 16 случајева, њих 14 се односи на Србе.
Председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац изјавио је да све очигледнији национализам који се од уласка Хрватске у ЕУ поново разбуктава супротно европском опредељењу Хрватске и њеним постигнућима до уласка у Унију.
„Тај национализам распирују политичке странке које напуштају своје демохришћанске корене и усмеравају се према изразито националистичком политичком деловању и савезу са онима који, не само да су националисти, него заступају и пронацистичке, односно проусташке ставове“, рекао је Пуповац.
(СРНА)
Извор: ПРАВДА
Везане вијести:
Млади се боје да јавно кажу да су Срби | Јадовно 1941.
(I ДИО): „Кољи Србе“ у Карловцу, „Србе на врбе“
Све је више напада на Србе у Хрватској