Beograd brane udovice

Posle revizije, supruge preminulih boraca ostaju bez primanja

DANICI Radić, prognanoj iz bivše RSK sa privremenim boravkom u Brzoj Palanci, rešenjem Odeljenja za privredu i društvene delatnosti opštine Kladovo od 27. oktobra 1998. priznato je pravo na porodičnu invalidninu po osnovu palog borca supruga Radić Gojka, koji je poginuo 21. juna 1992. u oružanim akcijama kao pripadnik TO RSK.

Osnov za priznavanje prava nadležni organ našao je u Uredbi o materijalnom obezbeđenju i drugim pravima boraca, ratnih vojnih invalida i civilnih invalida rata iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine („Sl. glasnik RS“, br 7/92) kojim je propisano da i građani drugih republika koji kao izbeglice ili prognana lica ako imaju boravište u Srbiji ostvaruju prava u obimu i po postupku predviđenim Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (Sl. list SRJ broj: 24/98).

Danica se pre petnaestak godina vratila u Radučić kod Knina na svoje ognjište. Vlasti u Srbiji su joj rekle da će ostvarenu porodičnu invalidninu primati i u Hrvatskoj pod uslovom da kod neke banke otvori devizni račun i da svakih šest meseci dostavlja potvrdu o životu. Međutim, od marta prošle godine pare iz Srbije prestale su da stižu na njen račun. U decembru je dobila rešenje iz Opštine Kladovo da joj od 1. marta 2015. prestaje pravo na porodičnu invalidninu pošto više ne prebiva u Srbiji. Ne pomaže joj ni državljanstvo RS, koje je stekla 2004.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje je i iniciralo reviziju Daničinog predmeta i koje odlučuje o eventualnoj žalbi, rođacima je sugerisano da je bolje za nju da ne ulaže žalbu pošto bi joj mogli zatražiti povrat svega što je primila od kada je napustila Srbiju.

Jeleni Strižak, takođe prognanom licu iz bivše RSK, sa prebivalištem u Čačku, rešenjem Gradske uprave za društvene delatnosti grada Čačka od 26. septembra 2013, priznato je pravo na porodičnu invalidninu po osnovu palog borca supruga Siniše Strižak, koji je poginuo 4. jula 1991. kao pripadnik TO Kostajnica.

Ministarstvo rada zapošljavanja i socijalne politike Srbije u Beogradu, u postupku revizije, rešenjem od 23. oktobra 2013. poništava pomenuto rešenje, uz obrazloženje da joj to pravo po Zakonu o osnovnim pravima boraca … ne pripada pošto je njen pokojni suprug „u momentu smrti bio hrvatski državljanin“, a ne jugoslovenski, što je preduslov za priznavanje traženog prava.

Odeljenje Upravnog suda u Kragujevcu, odlučujući u upravnom sporu Jelene kao tužilje protiv pomenutog rešenja Ministarstva, presudom od 24. decembra 2015, odbija njenu tužbu kao neosnovanu uz obrazloženje da se, prema odredbi čl. 46. Zakona o jugoslovenskom državljanstvu, jugoslovenskim državljaninom „smatra državljanin SFRJ koji je na dan proglašenja Ustava SRJ, 27. aprila 1992, imao državljanstvo Srbije i Crne Gore“, a njen suprug nije imao ni jedno ni drugo. Nije joj pomoglo ni to što poseduje i državljanstvo i ličnu kartu Srbije i što neprekidno od progonstva živi u Srbiji i što je zajedno sa decom konzumirala isto pravo od 1998. do 2009.

Ovakvih slučajeva je popriličan broj, posebno onih korisnika porodične invalidnine koji su u međuvremenu napustili Srbiju i rasuli se po celom svetu. Naravno da se među njih uvukao strah da će ostati bez dosadašnjih primanja, što je većini članova porodica ubijenih krajiških boraca bio i ostao jedini izvor prihoda.

Šta se to promenilo u Srbiji?

Koliko mi je poznato, propisi nisu. Naime, odredbom čl. 2 st. 1 tač. 5 Zakona o osnovnim pravima boraca …, na koji se svi pozivaju, „borac je jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ“.

Svi koji su radili na pripremi i primeni ove zakonske odredbe znaju da se pojam „jugoslovenski državljanin“ nije vezao za nastanak SRJ, već na SFRJ, u kojoj su svi građani imali dvojno državljanstvo – republičko i jugoslovensko. U prilog ovom tumačenju ide i spominjanje datuma 17. avgust 1990. – dana kada su se Srbi u Hrvatskoj digli na ustanak protiv novouspostavljenog proustaškog režima. Pa kako je Jelenin muž na dan pogibije uopšte mogao biti državljanin SRJ kada je poginuo prije nego je nastala ta država?

Znam da je i Danici i svim rođacima poginulih sa svih nivoa vlasti objašnjavano da jednom ostvareno pravo na porodičnu invalidninu neće izgubiti napuštanjem Srbije sve dok budu dostavljali potvrde o životu.

Očito je da se u Srbiji promenom vlasti promenilo i tumačenje istih propisa u cilju smanjenja izdataka iz državnog budžeta i izvođenja države iz dugogodišnje krize. Da li se to Beograd i sada (udovicama) kao i devedesetih brani u Kninu?

Savo Štrbac, Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“

Izvor: NOVOSTI