Савез сокола од забране 1941. до 2015.

После Априлског рата 1941. окупатори су забранили рад Савеза сокола. Соколи су били прогањани од свих непријатеља краљевине Југославије, а највише их је страдало од усташа. Најгоре раздобље у историји Соколства био је ратни и послератни период. По ослобођењу Београда октобра 1944. група омладинаца спалила је музејске експонате Соколског музеја у дворишту зграде Крсмановића. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став партизана је да свако ко је у време окупације живео у граду и није радио у илегали аутоматски колаборациониста. Тајна полиција од које се сви боје кренула је на посао, и сваки дан људе одводе из својих кућа … и стрељају”. (1) После ослобођења комунистичке власти позвале су управе предратних друштава да се пријаве ради обнове рада друштава. Страхујући од могућности да буду убијени чланови старешинстава соколских друштава нису се пријавили. Др. Миодраг Стевановић, старешина Соколског друштва Београд IV на Чукарици, стрељан је после ослобођења.

За комунисте соколи су били класни непријатељи. Рато Дугоњић у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио је „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу. (2) Председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад. Као разлог навео је наводно приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. (3)

После рата Председништво АСНОС-а донело је одлуку којом се овлашћује Иницијативни спортски одбор Србије, да може преузети на руковање сву покретну и непокретну имовину бивших фискултурних савеза, коју ће употребити за реоганизацију и унапређење фискултуре. (4) Састанак представника фискултурно-спортских тела свих федералних јединица ФНРЈ, одржан је 7. маја 1945. у Београду, на коме је формиран Фискултурни одбор Југославије (ФОЈ). Мирослав Креачић изнео је јединствен план за организовање спортских организација у Југославији. План је прихваћен. Фискултурно-спортски одбор наредио је да се од 16. маја 1945. сва постојећа друштва и клубови усагласе правно и јединствено, јер ће у противном престати да постоје. Због тога, соколским друштвима нису одобравана правила од стране иницијативних одбора, односно Фискултурних одбора, већ су измењени у потпуно нови концепт савеза, одбора и друштава. Кадрови и програми преузети су од сокола. (5)   У Новом Саду је 7. априла 1945. основан Иницијативни одбор за обнову фискултуре и спорта у Војводини. Одбор је одлучио да се распусте сви бивши спортски савези и остала спортска друштва, која су на територији Војводине постојала за време бивше Југославије, као и за време окупације; сва њихова имовина прешла је је у власништво Иницијативног одбора, који ће је употребити на реорганизаџцији и унапређењу спорта; сва спортска и фискултурна друштва која су желела да обнове рад морала су се обратити Иницијативном одбору за обнову фискултуре и спорта у Војводини ради одобрења рада, најдаље до 29. априла 1945. године; ниједан спортски клуб, нити било какво спортско друштво које од поменутог Одбора није добило дозволу за постојање и рад, није имало права наступа, нити уопште постојања на територији Војводине. Тако је у Новом Саду обновљено „Прво гимнастичко друштво” Нови Сад 1945. (6) Соколски домови били су одузети соколима, и коришћени од новоснованих друштава. Соколски дом који је био подигнут изнад школе у Ластви тридесетих година 20 века уз помоћ помоћ државе и народних одборника, комунисти су срушили после Другог светског рата и од тог камена направили омладински дом у Ластви. (7) Упркос свему што се дешавало део стручних соколских кадрова наставио је своју активност у организацијама коју је створила нова власт. Део сокола повукао се из јавног живота чувајући соколске традиције. Др. Слободан Ђорђевић сматрао је да су соколи и ако онемогућени од власти наставили свој рад у илегали.

Чланови Соколског друштва Београд III на Звездари састајали су се бар једном годишње у салама ресторана да би обнављали успомене из младости проведене у соколани. Веровали су да соколство кад-тад опет заживети. (8)

После 1945. део сокола повукао се из јавног живота чувајући соколске традиције. Др. Гордана Рајновић, старешина Соко Србије, истакла је у свом говору значај рада бивших сокола за развој масовне фискултуре после 1945. За време Другог светског рата и после ослобођења власти сламају соколима крила. Соколство је проглашено монархистичком организацијом, те им се сва имовина (домови, вежбалишта и справе) одузима. Организују се нове организације које се баве телесним вежбањем и развојем спорта. Али тај масовни рад и наставу телесног вежбања у школама обављају бивши соколи који су били врхунски оспособљени за тај рад. Бивши соколи су припремали и организовали највеће слетове у држави. Тако да је развој масовне фискултуре после рата надограђиван на претходним соколским основама. Може се речи да је Соколство после Другог светског рата било потпуно онемогућено, али соколске идеје нису нестале. После пет деценија Соколски покрет обновио је свој рад. Милорад Јевтић, носилац Албанске споменице, Ордена Св. Саве и Југословенске круне, и члан највишег соколског руководства пре Другог светског рата, 8. августа 1991. упутио је позив старим члановима сокола на окупљање и обнављање соколских друштава. Стари чланови сокола су на скупштини у Београду 23.јула 1992. обновили Савез сокола Југославије (9)

У прво време у јавности се није говорило о соколима. Било је изузетака. Бора Јовановић издао је “Физичка култура кроз историју” 1955. У Зборнику “Устанак народа Југославије” књига IV, Београд 1964. Гојко Јаковчев је писао о соколима у чланку “Омладина села Бетине 1941”. У иностранству Јанко Јазбец је заједно са Средишњим одбором за обнову југославенског соколства у слободном свету издао 1963. “Соколски зборник 1863-1963” у Буенос Ајресу. Књига није могла да се набави у СФРЈ. За време праксиса и црног таласа у култури одржано је 1969. Саветовање о улози Соколства на ДИФ-у. Гојко Јаковчев написао је 1970. књигу “Соколска организација у борби за за братство југославенских народа до 1918 године: прогон соколске организације у Хрватској”. О соколима је писано у “Енциклопедији физичке културе” Загреб 1977. За време СФРЈ и касније о соколима су знали само ужи кругови, док је шира јавност знала мало, што јој је онемогучавало да схвати значај соколске организације. Упркос књизи Николе Жутића “Соколи : Идеологија у физичкој култури Краљевине Југославије” из 1991. и Душана Цветковића “Соколи и соколски слетови” из 1998 и 2007, шира јавност мало зна о томе ко су били соколи и шта су били њихови циљеви. Издају се књиге о појединим соколским друштвима. У оквиру “Растко српска култура на интернету” постоји “Соколска књижница”. Ни рад обновљених соколских друштава није много променио ствари.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Мари-Жанин Чалић, „Историја Југославије у 20. веку”, Београд, 2013, стр.214;
2. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;
3. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „ 110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89, 90;
4. „Фискултура и спорт федералне Србије”, „Фискултура”, Београд, 5 маја 1945, бр. 1, стр. 1;
5. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „ 110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89;
6. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „ 110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 90, 91;
7. Здравко Шакотић, „Оровачка соколска чета”, Небојша Рашо, „Српски Соко прилози за историју соколства”, књига друга, Херцег Нови, 2015, стр. 54;
8. Зоран Андрејевић, „Соколско друштво Београд III Зветдара”, „Око соколово“, Издавач Соколска жупа Београд, јануар 1997, бр. 7, стр. 8;
9. „Говор др Гордане Рајновић“, „Око Соколово“, Ванредни број, Београд јануар-април 2008, стр.11,12;

Везане вијести:

Соколи и гуслари

СЛОВЕНСКИ БАЛОВИ И ПЛЕСОВИ СОКОЛА

Рад Савез Сокола у духу словенске узајамности

СТРАДАЊЕ ЧЛАНОВА САВЕЗА СОКОЛА У ЈАСЕНОВЦУ

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА

СРПСКИ СОКОЛИ У ПЕЋИ

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА