НЕПРИЈАТЕЉ НИКАДА НЕ МИРУЈЕ: Јасеновац у Београду!

„Да неприjатељ никада не мируjе“, потврђуjе Борка Павићевић своjим наjновиjим активностима у коjима посебно место имаjу њени гости из Хрватске. (Видети: „Земља и кутиjа шибица“, Данас, Београд, 24-25. октобар 2015, стр. XIII)

На први поглед – пажње ништа вредно. Но, ствар jе прилично комплексне природе jер се иза свега криjу покварене работе. Ову тврдњу требам да разjасним:

Некадашњи Мемориjални комплекс у Јасеновцу располутио се на два дела после проглашења независности Хрватске тако да jе jедан део остао у Хрватскоj а други у Републици Српскоj то jест Босни и Херцеговини. Оно што jе северно од реке Саве – стална музеjска поставка – по оцени апсолутне већине музеалаца представља накарадно тумачење крваве прошлости. С jужне стране реке нема никакве поставке. Узгред, тек jе расписан конкурс за идеjно решење!

У Хрватскоj делуjе неколико НВО коjе се „баве“ сећањем на Други светски рат. Таква jе, на пример, „Документа – Центар за суочавање с прошлошћу“. Та НВО нашла jе партнера у Београду у лику Борке Павићевић и њеног Центра за културну деконтаминациjу. Не знам кога jе водитељица из Загреба Весна Тершелић контактирала ради остварења своjих планова, тврдим да се ниjе званично обратила Музеjу жртава геноцида.

Борка Павићевић, Весна Тершелић и њихове присталице замислиле су да у Београду 21. октобра приреде „инсталациjу посвећену пробоjу и жртвама усташког логора Јасеновац“ и пригодни разговор на исту тему. За први део изабрале су Калемегдан – ни мање ни више!

На овом месту треба да се позабавимо извесним „ситницама“: 21. октобар jе дан када Република Србиjа обележава страдање српског народа у Другом светском рату. По замислима Борке Павићевић и Весне Тершелић, баш на таj дан треба направити инсталациjу!!!

Калемегдан jе, према тумачењу организатора, изабран jер: „Ово место jе добро за Павиљон, гледамо реку Саву, баш као у Јасеновцу!“

Ја сам мишљења да jе цела замисао представљала jедну подвалу. Наиме, у проjекту се крило ко су жртве (нема националног одређења) и због чега су страдале у Јасеновцу, криjу се и злочинци (нема националног већ политичког одређења), и прећуткуjе се да су до Калемегдана допловљавали лешеви из Јасеновца, коjи су вађени из Саве и сахрањивани по Дорћолу.

На страну то што организатори нису позвали барем jедног од живих jасеновачких логораша да се чуjу њихова трагедиjа у злочинима припадника хрватских построjби над српским народом.

Имаjући све ово у виду, зар ниjе време за инициjативу да се на Ушћу постави спомен плоча о српским лешевима а на Дорћолу на гробницама, како би се извршила траjна мемориjализациjа стравичне прошлости.

Познато jе да тако нешто од боркиња за презентациjу хрватског антифашизма у Србиjи ниjе могуће. Јер, оне су и даље на Титовоj линиjи!!!

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

ИЗЛОЖБА ДОКУМЕНТАРНИХ ФОТОГРАФИЈА ПОД НАЗИВОМ „ЦИГЛАНА“

ЧАСОПИС „ТОПОЛА“ БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

Новомученици Јасеновачки, 13. септембар 2015.