СРПСКИ СОКОЛИ У ПЕЋИ

На изложби о Србима у Пећи у галериjи “Прогрес” у Кнез Михаjловоj у Београду изложена jе слика соколског оркестра из Пећи. Поводом изложбе jе моj чланак о Соколском друштву у Пећи. На Косову и Метохиjи jе од 1909. почело оснивање српских соколских друштава. У Пећи вежбао jе омладинце гимназист Младен Герић. (1) После Првог светског рата соколска друштва на Косову и Метохиjи обновила су своj рад. Соколска друштва на Косову и Метохиjи већим делом су била део Соколске жупе Скопље, а мањим делом жупе Цетиње. Соколско друштво у Пећи било jе део IV окружjа Соколске жупе Цетиње. Године 1934. старешина jе био Радивиjе Зоњић, заменик Воjислав Герић, секретар Мило Кастратовић, начелник Арсениjе Костић, први заменик Никола Лазаревић, други заменик Илиjа Васић, начелница Милица Арсовић, прва заменица Љубица Букумирић,  друга заменица Даринка Пековић, просветар Милосав Васовић, статистичар Петар Х. Панзовић, благаjник Аранђел Попадић, референт Н.О. одсека Димитриjе Груjић, референт пољопривредних и соколских чета Вукаjло Девић, лекар др. Ристо Ђуричић. Чланови управе били су : Велимир Јоjић, Шћепан Арсовић, Никола Иванчевић, Сулеjман Хазнадаревић, Симон Кажић, Јосиф Бренце, Мирослав Ђуровић, Урош Крговић, Милан Газикаловић, Ристо Марковић. Заменици су били Марко Бабовић, Димитриjе Стерђевић, Мула Ахмет Јашар, Борислав Јоцкић, Живан Воjиновић, Илиjа Поповић, Душан Станишић, Павле Љумези, Милорад Раjевић и Матеjа Пазаркић. Ревизори су били : Радомир Вешовић, Богдан Шошкић, Неџип Башић, Матеjа Синадиновић, Арсениjе Герић, Стоjадин Милићевић, Ћамил Махмутбеговић, Никола Бикаљевић, Стеван Баталовић и Благоjе Стањевић. У Суду части били су : Воjин Станковић, Владан Ракић, Душан Марковић, Иван Милетић, Петар Вуjовић, Крсто Бошковић, Јоко Раичковић и Алекса Стеванчевић.(2) 

Седиште IV окружjа било jе у Пећи. Начелник jе био Арсениjе Костић, а начелница Милица Арсовић. Било jе 7 друштава и 25 соколских чета. Соколско друштво у Пећи имало jе 12 сеоских чета. Друштво jе имало све вежбаjуће категориjе сем чланица и стариjе браће. Године 1937. био jе 261 члан вежбаjућих категориjа. Одржан jе 1937. jавни час на коме jе учествовало 454 вежбача свих категориjа, заjедно са сеоским четама. Из друштва jе на слету у Суботици 1936. учествовало 29 чланова, од коjих jе било 15 чланова вежбача и jедна чланица. Из расадника у Пећи подељено jе соколским четама садница : 180 jабука, 80 крушака, 100 шљива, 20 трешања, 20 ораха и 10 каjсиjа. Саднице су подељене четама Гораждевац, Добруша, Љевоши, Сига и Врела из друштва Пећ.(3)

Соколска чета у Гораждевцу, код Пећи, осветила jе 1 децембра 1939. своjе стрелиште, коjе су уредили сами чланови. Чета jе jедна од наjактивниjих у староj Метохиjи, а зато jе био заслужан старешина Б. Радевић. Становници села прославили су се хероjством у борбама и у последњим ратовима. Село jе добило назив “мале Црне Горе”.(4) Соколска чета у Гораждевцу одржала jе 1941. годишњу скупштину, на коjоj jе констатован позитиван рад, нарочито одбрамбено-васпитног и стрељачког одсека, и рад у Соколскоj Петровоj Петолетци. Изабрана jе претежно стара управа на челу са учитељем Богданом Радоjевићем. За заменика старешине изабран jе стари прота Миливоjе Милетић, са 36 година свештеничке службе. Његова кућа jе била као народни дом : канцелариjе сеоске чете, две задруге и др. биле су смештене код њега. (5) Соколска чета у Гораждевцу упркос сметњама имала jе 9. марта 1941. прво претходно пролећно гађање, коjе jе окупило и омладину из грађанства. Учествовало jе и 26 обвезника празничног течаjа из обавезног телесног васпитања. Услове jе испунило 26 чланова чете (учествовало jе 34) и 8 из редова грађана. (6)

После Првог светског рата рад соколских друштава на Косову и Метохиjи jе обновљен. Приликом слета у Скопљу соколи су посетили Косово Поље 1928. Друштва су била подељена на Соколске жупе Скопље и Цетиње. Соколска друштва су оснивала сеоске чете, коjе су радиле на унапређењу села. Соколски рад jе настављен до Априлског рата 1941.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене:

1. Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештаj о раду у 1939 год. ”, Стр. 5-30, Скопље, 1940; „Соколство у Јужноj Србиjи“, „Соко на Вардару“, Скопље, jули 1933, бр. 7, стр.50,51,52;
2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник “, Београд, 1934,  стр. XXIX; 
3. „ Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маjа 1937, бр. 5, стр. 92, 107, 111;
4. „Једна ваљана чета”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 5; 
5. „Годишње скупштине соколских jединица”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруара 1941, бр. 9, стр. 6;
6. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941,  бр. 11, стр. 4;

Везане виjести:

КРАЉИЦА МАРИЈА НА ПРИМОРЈУ

Рад Савез Сокола у духу словенске узаjамности

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …