Васкршња посланица 2015. године СПЦ

Патриjарх Иринеj

Српска Православна Црква своjоj духовноj деци о ВАСКРСУ 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божjоj

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим Архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни,
но разорио си силу пакла
и васкрсао си као победитељ, Христе Боже,
женама мироносицама говорећи: Радуjте се!
и Своjим апостолима мир даруjући,
Ти коjи палим смртницима даjеш Васкрсење!

Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у коjима прослављамо Христово Васкрсење, коjе се догодило, како сведоче древни таjновидци Божjи, у исти онаj дан у коjи jе Бог у почетку, ни из чега, створио небо и земљу.

У исти таj дан, сагласно истим таjнозналцима, избавио jе Господ Своj изабрани народ из египатског ропства; зато се он и зове Пасха – то jест прелаз из ропства у слободу у Господу кроз Црвено море.

Пуноћа Божjег присуства у Његовоj творевини открива се управо у таjни Христовог Васкрсења, овога светога дана у коjи Му поjемо: У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у раjу с разбоjником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњаваjући, Неограничени.

Очевидно jе, да се Васкрсење Христово jавља и показуjе не само као победа над смрћу и пролазношћу, него и као откривење пуноће Божанског промисла о свету и човеку.

Наjдубља чежња човекова jесте чежња и вапаj за слободом и бесмртним животом. Но, истинска слобода човекова jе само она слобода коjа га ослобађа од тираниjе пролазности и смрти – свака друга и другачиjа слобода представља чежњу за њом или просто привид слободе.

Сила, пак, Христовог Васкрсења jесте управо квасац jедине истинске слободе, као квасац и залог бесмртности и вечног живота. Том силом и божанском светлошћу се обjедињуjе Бог и човек, обасjава небо и земља, анђели и људи, време и вечност. Светлошћу Васкрслог Христа и Љубављу Божjом, прожети и загрљени, постаjу jедно у Христу Васкрсломе преци и потомци, сва људска покољења, и сва творевина сабрана у Цркви као Његовом Богочовечанском телу.

Ми Хришћани смо по томе Хришћани што смо сведоци и носиоци тог вечног и непролазног људског достоjанства, поставши, по благодати, „синови Светлости и Дана“.

Отуда jе празновање Христовог Васкрсења – празновање Живота вечног и непролазног. Земаљски живот jе само семе за таj вечни живот. То семе се зачиње у материноj утроби, силом и деjством jедног за свагда делотворног Божанског благослова: Рађаjте се и множите се, и напуните земљу. (в. 1. Моj 1,28).

У светлости Христовог Васкрсења – свако зачеће, рођење, и свако људско биће има вечни смисао, представља рађање за вечност, као и нашу вечну људску одговорност за њега.

Васкрсли Христос, „Коjи jе смрћу смрт уништио и онима у гробовима живот вечни даровао,“ основа jе човекове пробуђености за одговорност за свако људско биће, не само у времену него и пред вечношћу. Исповедаjући Васкрсење Христово и веруjући у опште Васкрсење мртвих, ми исповедамо и постаjемо свесни своjе непролазне одговорности за светињу сваког људског бића и сваког створења, и празнуjемо неуништивост вере и људске наде у вечни смисао живота, у Христу, Богу љубави, Жртвованом „за живот света“.

Данас, као и одувек, самољубље и саможивост прете да униште значаj ове и овакве несебичне саможртвене Христове љубави, на чиjем пламену се греjу сва бића и сва створења. Само вера у човекову бесмртност и вечну одговорност за своj живот и дела сажиже своjим пламеном саможивост као лажно начело живота, откриваjући, да jе у саможртвеноj љубави према Богу и ближњем, нашем вечном брату и сабрату, излаз и спас из свих човекових заблуда, мрака и безизлаза. Само душе обасjане и обновљене светлошћу Васкрсења Христовог и надом у опште Васкрсење мртвих ослобађаjу се себичности и непоштења, страха и грамзивости; задобиjаjући стид и доброту, налазе праву меру свега што jе пролазно и равнотежу између светиње општег и заjедничког добра и личних потреба; уче се братском дељењу добара и срдаца у таjни ломљења хлеба живота, то jест, у Таjни Причешћа Телом и Крвљу Христовом.

Славећи Васкрсење Христово, „у Коме живимо, крећемо се и jесмо” (Дап 17,28), руковођени пастирском бригом, позивамо вас, браћо и сестре, да исповедате и чувате своjу веру православну, и то, не речима, већ животом – делатно и истраjно. Чуваjмо се свих оних коjи „долазе у оделу овчиjем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 7,15). У миру и љубави похађаjмо своjе храмове и своjе светиње, учествуjући у богослужењу и причешћуjући се Божанским Таjнама Христовим.

Знамо добро шта значи држати се здравог учења о побожности, а шта, пак, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаjе завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, коjи мисле да jе побожност извор добитка” (1. Тим 6,4-5). Зато, у заjедничкоj молитви, „сами себе, jедни друге и сав живот своj Христу Богу предаjмо!” Једним устима и jедним срцем пева се молитва jединства вере и заjедништва Духа Светога, на славу Свете Троjице и очување православне црквено-народне саборности.

Помолимо се Господу Васкрсломе да се мир врати свуда одакле jе протеран, на првом месту у наша срца и у наше домове. Чуваjмо светињу хришћанскога брака, jер jе она основ узвишене, здраве и честите хришћанске породице.

Велики руски старац, Свети Серафим Саровски, све своjе посетиоце jе увек поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моjа,!” показуjући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Даj Боже да и ми будемо сведоци те истине, и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења.

Поздрављаjући вас, браћо и сестре, наjрадосниjим Васкршњим поздравом, позивамо вас да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем коjи води у вечни живот, jер ћемо само тако постати и бити синови и кћери Васкрсења. Стога, чуваjте у љубави таjну живота коjу jе установио и осветио Сâм Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце – наjвећега блага, због коjих живимо и радимо. Искрена верност и узаjамно праштање да не изостане.

Кад знамо да jе Господ са нама и у нама, треба Њему и да се обратимо, Њему своjу тугу и муку да исповедимо. Он ће нас утешити, оjачати и кроз овоземаљски живот водити. Чуваjмо таj Божjи дар у себи, и чуваjмо се да Господа не увредимо своjим гресима. Кад нас неприjатељ нападне, завапимо попут Апостола Петра: „Господе, спаси ме!“ (Мт 14,30).

У животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалости, али знаjмо да Господ – уколико смо са Њим – и наjвећу жалост претвара у радост, и да jе Своjим ученицима и Апостолима, а преко њих и свима нама рекао: „У свету ћете имати жалост; али не боjте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16,33).

На оваj Празник над празницима, обрадовани радошћу Васкрсења Христовог, поздрављамо све: маjку коjа чува чедо под срцем и нагнуту над колевком свога болесног детета; поздрављамо оне коjи страдаjу и пате, прогнане правде Божjе ради; поздрављамо све презрене и понижене, и сужње у тамници; поздрављамо трудбенике и раднике, путнике по сухом, мору и ваздуху; поздрављамо учене и неуке и све оне коjи трагаjу за вечним смислом и таjном живота; поздрављамо све болесне и напаћене; поздрављамо све људе поздравом вечне победе: Христос васкрсе – веру, наду, љубав и вечни живот донесе, тугу и смрт однесе!

Овим поздравом, обрадуjмо нашу браћу и сестре на Косову и Метохиjи коjи данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над силама таме.

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовноj деци наше Цркве коjа живе на свим континентима, али са коjима смо у молитви сjедињени, да се са нама радуjу Васкрсењу Христовом, коjе нас позива да чувамо jединство Свете Цркве Христове, да у љубави и слози jедни са другима чувамо „jединство Духа свезом мира” (Еф 4,3), и да никада своjе земаљске интересе не стављамо изнад интереса Цркве и свеопштег добра нашег народа.

Нека мука и тескоба наших дана узмакне пред светлошћу и радошћу Васкрсења Христовог! И никада не заборавимо да Васкрс значи почетак, сигурни залог и темељ нашега Васкрсења.

У радости Васкрсења Христовог загрлимо jедни друге и сва створења, и запеваjмо свету песму вечног живота и Светлости:

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победивши и онима у гробовима живот даровавши.

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

Дано у Патриjаршиjи српскоj у Београду, Васкрсу 2015. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патриjарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ 
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ 
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ 
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН 
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадиjски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ 
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралиjско-новозеландски ИРИНЕЈ 
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустриjско-шваjцарски АНДРЕЈ 
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ 
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ 
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН 
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ 
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ 
Викарни Епископ jегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобиjски ДАВИД

Извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Везане виjести:

Др Предраг Ристић – Дух и атмосфера храма Христовог Гроба из …

Васкршња посланица 2011. године – Jadovno 1941.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС НА … – Jadovno 1941.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: МАЧ РАТА И ДАЉЕ ВИСИ … – Jadovno 1941.