Онима коjи су преживjели силовања потребно jе омогућити да докажу страдања, не само медицинском документациjом из времена када jе почињен злочин, него и на друге начине, другим доказима, наводи директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач.
Разговарао: Миломир САВИЋ
Директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач сматра да би жене – жртве ратног злочина требало да добиjу право на материjалну надокнаду.
Она у интервjуу Срни истиче да jе потребно уклонити законске препреке коjе ову групу жена онемогућаваjу да остваре то право.
„Потребно jе законом о цивилним жртвама рата у Републици Српскоj предвидjети жртве силовања и сексуалног насиља, као посебне категориjе цивилних жртава рата“, поjашњава Лукачева.
Потребно jе омогућити онима коjи су преживjели силовања да докажу страдања, не само медицинском документациjом из времена када jе почињен злочин, него и на друге начине, другим доказима.
Лукачева напомиње да наjвећи броj жена никада ниjе потражио медицинску помоћ, те да им jе у старту било онемогућено да траже материjалну помоћ.
„Ту jе jош много одредби коjе се мораjу миjењати, како би се женама жртвама силовања признала њихова страдања и бол, те jасно ставило до знања да нису заборављене“, наглашава она.
Додатну тежину овом проблему даjе дубоко укориjењена друштвена срамота и стигматизациjа, што jе jедан од разлога због коjих жене нису хтjеле да jавно проговоре о ономе што су преживjеле.
„У посљедњих годину дана грађани Српске могли су да примjете да се све више говори о овоj теми, како у медиjима, тако и на стручним скуповима.
Свjедоци смо интензивираних акциjа хапшења и процесуирања силоватеља српских жена, посебно у подручjу Посавине, што нам даjе наду да ће правда ипак бити задовољена“, наводи Лукачева.
У супротном, каже она, могуће jе покренути поступак пред Европским судом за људска права по основу повреде права коjа су гарантована Европском конвенциjом о људским правима и основним слободама.
Лукачева истиче да jе програма „Снага jе у нама“, коjи jе прошле године реализовао Центар за истраживање ратних злочина Републике Српске, осим психосоциjалног сегмента, имао за циљ подизање свиjести jавности о овоj донедавно невидљивоj групи жртава.
Такође, отворен jе и продубљен диjалог између жена жртава рата и институциjа система, како би се сагледале њихове потребе.
„Више од 60 жена учествовало jе у радионицама психо-социjалног оснаживања са еминентним стручњацима из области психологиjе и психиjатриjе, током коjих jе већина, по први пут, имала прилику да се суочи са своjом дубоком психолошком траумом“, истакла jе Лукачева.
Она подсjећа да jе Џендер центар претходних година реализовао броjне активности с циљем отварања теме силованих Српкиња у рату.
Лукачева наводи за Срну да важан дио њиховог рада представља учешће у изради периодичних извjештаjа БиХ о провођењу Конвенциjе УН о укидању свих облика дискриминациjе жена.
Џендер центар се залагао да се и на нивоу УН чуjе да су у рату биле силоване и жене српске националности, што jе било веома важно, с обзиром да jе створен шаблон да су само Срби били ти коjи су силовали и да су само Бошњакиње биле те коjе су силоване.
„Свака жртва мора бити призната и мора остварити право на репарациjу. Циљ нам jе да се коначно испричаjу све страшне приче и да се пред лице правде доведу они коjи су чинили злодjела“, закључуjе директор Џендер центра Републике Српске.
Везане виjести:
ЦИЉ – СТАТУС УДРУЖЕЊА ОД РЕПУБЛИЧКОГ … – Jadovno 1941.