Помирење између Србиjе и Хрватске може и треба да се догоди, бар нам тако тврди већина грађана Хрватске престонице. Екипа „Блица“ посетила jе Загреб након што jе Међународни суд правде у Хагу одбацио и тужбу Хрватске и контратужбу Србиjе, у коjима су обе државе, jедна другу, оптуживале за геноцид.
Иако jе пресуда изазвала полемику у обе земље – да ли jе такав исход био очекиван и да ли ће се, и на коjи начин одразити на међусуседске односе, грађанима и Србиjе и Хрватске све то, бар се чини, ниjе толико важно. И jедни и други окренути су свом свакодневном животу, сматраjу да две државе треба да имаjу добре односе, и да jе неопходно да се и jедни и други не враћаjу у прошлост већ да се загледаjу у будућност.
Ево шта су Загрепчани одговорили „Блицу“ на питање да ли jе помирење између два народа могуће.
Где jе нормалних људи, ту jе и помирења…
Свеће и порука на споменику бану Јелачићу у Загребу
И после 20 година од рата у Хрватскоj, у центру Загреба људи у воjничким униформама пале свеће за жртве “српске агресиjе и геноцида”. Велики броj људи главног града хрватске престонице се, бар декларативно, дистанцирао од свега што се протеклих децениjа између Србиjе и Хрватске дешавало. Они су наставили своjим путевима и сматраjу да помирење мора да се догоди – и то у интересу обе државе.
Наравно да треба радити на томе да односи буду добри. Не видим зашто се то не би догодило, тим пре што смо суседне земље. За мене jе то потпуно нормална ствар и требало jе да се деси много раниjе – каже за “Блиц” jедна средовечна Загрепчанка.
Ни млађи људи нису ништа другачиjег мишљења. Изгреда да су бар они превазишли препреке коjе су стариjе генерациjе, али и држава, наметале, па им националност ниjе нарочито битна.
Ја често одлазим за
Београд, имам добре контакте са људима, виђамо се чуjемо се. И они долазе овде, и нема никаквих проблема. Политика и оно што политичари причаjу не утиче превише на нормалне људе каже Марко Радочаjн, коjи додаjе да се његова другарица забавља баш са дечком из Београда.
Нетрпељивости према Србима коjи су у посети хрватскоj престоници скоро да нема. То jе бар било искуство екипе “Блица”, коjа jе два дана након хашких пресуда – да ни Срби ни Хрвати нису починили геноцид – посетила Загреб. У помоћ су нам прискакали где год jе требало, помагали да се снађемо, били услужни и љубазни, расположени за разговор, а било jе и оних коjи су нас пратили до места коjа су нам била потребна како се не бисмо изгубили.
Међутим, има и оних коjи не дозвољаваjу да се сукоби између две државе забораве, а то су пре свих политичари и медиjи. Једна Загрепчанка испричала jе “Блицу” да на телевизиjи прати рубрику “Календар”, где се прави осврт на догађаjе коjи су се тог дана догодили.
Скоро да не прође емисиjа а да нас не подсете да неког дана негде ниjе пала нека бомба, колико jе граната испаљено, или да ли jе и колико било жртава. Иако се људи тих ствари не сећаjу и не размишљаjу о томе, увек се труде да нас подсете – прича ова млада жена.
Колико овакве и сличне ствари имаjу утицаjа на грађане сведочи пример групе младића од двадесетак година коjи онако у пролазу, сами за себе, скандираjу насред Трга Бана Јелачића: “Бацићемо бомбу усред Београда!”
Повратници не остаjу
Комесариjат за избеглице и миграциjе Србиjе jе указао и на неке проблеме коjи спречаваjу повратак избеглих Срба у Хрватску. Између осталога, споменули су да више од 18.000 срушених кућа ниjе обновљено, да се не спроводи Уставни закон о правима националних мањина те да надлежне институциjе не процесуираjу поjединце и скупине коjи шире говор мржње, те потичу насиље према Србима.
Извор: BLIC
Везане виjести:
Danka Kojadinović: ISTINA I POMIRENJE – Jadovno 1941.
Избеглице: Лажно помирење увело Хрватску у ЕУ – Jadovno 1941.