Савjетодавна тиjела Карађорђевића критиковала су власт Србиjе и државни протокол због односа према краљевскоj породици Карађорђевић током обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, оцjењуjући га као непристоjност.
„Са великим жаљењем констатуjемо да држава, на наjвишем и високом нивоу, ниjе пропустила прилику да и оваj пут демонстрира приврженост лошоj традициjи титоистичког наслеђа, коjа подразумева прећуткивање улоге и значаjа краља Петра Првог и Престолонаследника, потоњег краља Александра Првог“, наводи се у саопштењу.
У саопштењу, коjе су потписали српски академици, историчари, професори и чланови Крунског савjета Карађорђевића, наводи се да „говорити о биткама на Церу и Колубари, а не поменути великог и демократског владара Србиjе, онога коме су српски ратници положили и одржали заклетву, и прећутати главнокомандуjућег те хероjске воjске, jедноставно jе непристоjно“.
Подсjећа се да jе у првоj дефанзивноj фази Колубарске битке долазак старог краља Петра на боjиште у прве линиjе фронта имао одсудни значаj за подизање у том тренутку клонулог морала воjске.
„Понашати се увредљиво према њиховом праунуку и унуку, протоколарно га понижавати и оспоравати му право да положи венац током свечаности не може се правдати потребама протокола“, истиче се у саопштењу.
Додаjе се да протокол коjи налаже непристоjност ниjе протокол, него „танка и прозирна магла“ иза коjе се криjе непоштивање саме свечаности, њеног смисла и садржаjа.
Да ниjе риjеч о случаjности, показао jе, наводи се у саопштењу, и примjер изложбе одржане у Краљевском двору 11. новембра, на дан примирjа под називом „Династиjа Карађорђевић у великом рату“, на коjу jе дошао крем културне jавности, комплетан дипломатски кор, а ниjедан представник државе.
„То се не ради у земљама коjе држе до себе, ни у народу коjи себе поштуjе“, истиче се у саопштењу, коjе су, међу 18 jавних личности потписали, Матиjа Бећковић, Чедомир Антић, Драгомир Ацовић, Душан Т. Батаковић, Душан Ковачевић, Милан Париводић, Коста Чавошки и други.
Додаjе се да су Срби сматрали Први свjетски рат ратом за ослобођење и уjедињење Срба и других jужних Словена, али нису га изазвали, нису му тежили, иако су као народ и као држава на напад одговорили онако како jе требало и како су морали.
Везане виjести:
Српске жртве и стратишта из Првог светског рата ни до данас дан нису до краjа пописана