Хрватски политичари наступаjу jединствено
у Блаjбургу. Потомци квислинга и синови оних коjи су 1941. усред Загреба бацили бомбу на воjну музику. То ниjе чудно, сви су они деца jедне отаџбине. Први су били спремни да се одрекну браће, рођака и комшиjа, жељни да у фашистикоj држави буду
граничари jединствене и нове Европе. Други су желели да Хрватска буде део светске
совиjетске републике, али првима нису могли да опросте пре свега зато што су маjци-домовини
одузели њене наjмилиjе земље, што су се одрекли Далмациjе и Истре „сиротице“.
У Црноj Гори челник режима пише ауторски текст. Добро, ниjе ме таj интелектуални излет изненадио. Како ли ми jе само било 2002. када jе требало да одржи предавање на чувеноj Лондонскоj школи економиjе? Пише о опасности коjе маленоj али славноj Црноj Гори, jедноj лидерки у региону, прети од Србиjе, њене државе, цркве и школе. И онда jе мало чудно када
премиjер Црне Горе питање идентитетских закона своди на неколико стихова и промену
заставе председника републике.
У БЈР Македониjи сукоб Македонаца и Албанаца „гасе“ лажним наjавама, назнакама и инсинуациjама да jе за кризу у односима два наjброjниjа и традиционално складна народа ове државе некако свакако крива Србиjа. У Тетову председника Албаниjе, наjважниjи албански политичар у БЈРМ дочекуjе поносито: „Добордошли у Вашу земљу господине председниче.“ „Грађанско“ Косово ево у Призрену промовише jединствени буквар за Албаниjу и Косово. Кажу Призрен jе културна престоница свих Албанаца. Зато косовским Србима група колабораната у
Црноj Гори пише уџбенике без Косовске битке и Ракићеве Симониде.
Ми Срби би смо боље прошли да су нас водили људи храбри и часни као просечан међу оних четрдесетак хиљада наших мученика и витезова коjи су током протеклих двадесет две године положили животе за слободу и част српског народа. Како да наши политичари буду нешто више од крпе када владаjуће демократе у изборноj кампањи шире србофобиjу и своjе противнике оптужуjу да ће у случаjу победе започети рат. Како говорити о патриотизму социjалиста коjи
су некада од Србиjе и Црне Горе направили Југославиjу, изгубили Косово и Метохиjу
и jош то славили као победу… Шта рећи о странци Томислава Николића? Од шешељевских
страшила коjа су губила ратове пре него што би у њих пошли, до безусловних саговорника
Мила Ђукановића и новопазарског муфтиjе.Друге нациjе све чине да национално буду
jединствене и заштите своjе интересе. Ови наши несрећници у парламент уводе десетине
представника националних мањина чиjе матичне државе неће Србима ни струjу да врате
у порушена села. Али Тадић зато показуjе вође српског народа из суседних држава
као мечке по митинзима… Како га ниjе срамота? Зашто их jе изневерио сваки пут
кад jе био у прилици? Зашто у српски народ на Балкану и широм света улажемо годишње
седамнаест (17) пута мање новца него што Република Хрватска улаже у пет пута малоброjниjи
хрватски народ у Босни и Херцеговини?
Преживели смо Турке, Аустриjанце,
Немце и комунисте… Преживећемо ако треба и Американце… Издржали смо jедног Броза,
а нећемо шачицу лилипутанских политичара. И да се зна: нама не треба да српску народну
заставу неко криjе у кабинету председника Црне Горе. Када jе Црна Гора била независна,
поносна, када се ниjе одрицала Стефана Немање, када се ниjе скривала пред Његошем
– онда jе њена застава била тробоjка, њене су боjе биле исправне (ниjе било „плаветне“),
димензиjе су биле као у сваке заставе – ниjе то била нека пантљичара, већ барjак…
Можда данас већина у Црноj
Гори не жели заставу из времена Краљевине Црне Горе? Али зато српски народ, коjи
чини трећину становништва и чиjим jезиком говори већина, на њу има право. Има право
да jе истиче на кућама, пред школама и црквама, општинама у коjима већински живи,
на позориштима, своjоj телевизиjи и универзитету. Боже здравља, када држава jедном
отме богатства СПС-а и ДС-а, биће новца и за наjскупље културне потребе нашег народа
широм Балкана… Што се тиче химне: не можете краља Николу да узмете половично,
он jесте био велики човек, а не само тиранин коjи jе све жртвовао да би остао на
власти. Памтите га и као витеза коjи jе знао да ће пронаћи мир кад „Србин више не
буде роб“
Чедомир Антић
Извор: РЕСТАРТ