ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ – ПЕЧАТ СРАМА НА БиХ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, (СРНА) – Догађаjи коjи су се 2. и 3. маjа 1992. године догодили у сараjевскоj Добровољачкоj улици у Сараjеву преобразили су историjу у БиХ и на њу ставили печат срама, рекао jе предсjедник Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова Петар Ђокић.

„Сараjевски злочини изведени над припадницима ЈНА били су подстрекачи и потпаљивачи рата у БиХ. То jе суштинска спознаjа коjу одговорни за те злочине желе да потисну, свjесни да су њима покренули тешку ратну машинериjу у БиХ, велика страдања и убиjања људи“, истакао jе Ђокић на духовно-поетскоj академиjи у Источном Сараjеву коjом jе почело обиљежавања страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици.

Он jе нагласио да Република Српска не смиjе и неће заборавити ни оваj, као ни многе друге злочине над српским народом почињене у БиХ, иако то неки у Сараjеву желе. „Нити смиjемо нити хоћемо да заборавимо сурове злочине коjе су починили над недужним припадницима ЈНА. Таj злочин има jедну посебну димензиjу – почињен jе у тренутку када БиХ ниjе била у потпуном рату“, истакао jе Ђокић.

Ђокић jе рекао да Срби мораjу остати упорни у захтjевима за правду коjа, нажалост, jош ниjе стигла починиоце злочина.

“Неких починилаца злочина и одговорних више нема, али они коjи су jош живи, коjи су не само свjедоци злочини него су их и наредили, као што су Еjуп Ганић и Јован Дивjак, мораjу бити свjесни да ће их рука правде стићи“, истакао jе Ђокић.

Он jе нагласио да jе Влада Републике Српске у оквиру активности на обиљежавању значаjних догађаjа из историjе српског народа из ослободилачких ратова, ове године планирала другачиjи програм обиљежавања страдња припадника ЈНА у Сараjеву 2. и 3. маjа 1992.

„Желимо да у години када Српска обиљежава првих 20 година постоjања скренемо пажњу на суров злочин коjи се догодио над припадницима ЈНА и да се подсjетимо да су у та два дана убиjена 42 припадника ЈНА, од коjих jе 32 Срба“, истакао jе Ђокић, коjи jе и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске.

Он jе закључио да правда представља потребу и циљ Републике Српске.

Шеф Тима Владе Српске за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац рекао jе да jе прошло 20 година од догађаjа у Добровољачкоj улици коjи су разбили сваку илузиjу да се БиХ може одуприjети рату.

„Фитиљ рата jе запаљен 1. марта убиством српског свата испред Старе цркве у Сараjеву. Таj несрећни догађаj показао jе шта се спрема Србима у Сараjеву и БиХ. Све касниjе што jе услиjедили имало jе намjеру да се Срби у Сараjеву и БиХ сведу на ниво статистичке грешке“, истакао jе Кошарац, додавши да jе Сараjево данас етнички наjчистиjи град у БиХ.

Он jе истакоа да предмети о злочинима над Србима леже у ладицима Суда и Тужилаштва БиХ, а судског епилога нема.

„Дуг и трновит jе пут доказивања истине, али Република Српска се неће уморити. Избориће се за истину и правду, jер одустаjање нам неће бити опроштено“, поручио jе Кошарац у обраћању на духовно-поетскоj академиjи у Источном Сараjеву.

Предсjедник Скупштине града Источно Сараjево Мирослав Лучић рекао jе да су 2. и 3. маj дани када су они коjи су пуцали на незаштићену колону ЈНА показали право лице и разбили илузиjу о Сараjеву као jединственом граду.

На вечерашњоj академиjи наступио jе Вокални ансамбл „Ихос“, коjи jе извео и пjесме „Тиjело Христово“, „Тебе поjем“, „Богородице дjево“, а потом су Александра Митрић-Штифанић и Илиjа Мимић извели поему „Задушница регрутима“, коjу jе приредила Дара Секулић.

За сутра у 9.00 часова планирано окупљање грађана испред Спомен цркве у Миљевићима, затим полазак аутобуса у Сараjево. У 10.00 часова наjављена jе мирна шетња са упаљеним свиjећама и цвиjећем бившом Добровољачком улицом, затим повратак у Источно Сараjево гдjе ће у 11.00 часова бити служен парастос у Спомен цркви у Миљевићима, а у 12.00 часова полагање цвиjећа на Спомен крсту у Воjничком гробљу.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкоj, коjа се почетком маjа 1992. мирно повлачила из Сараjева према споразуму и уз гаранциjу мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензиjем, руководили су тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ. Безбjедност воjника гарантовао jе тадашњи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић.

Међутим, колона ЈНА ниjе безбjедно изашла из Сараjева, већ jе прекинута. У периоду од неколико дана мучки су убиjена 42 припадника ЈНА, 71 jе рањен, док их jе више од 200 заробљено. Први напад извршен jе 2. маjа, нападом на касарну ЈНА.

Извор: