Јадовничка трибина „Ко не научи, њему се понови“ у Новом Саду

Пише: Dušan Bastašić

У организацији „Православног удружења Свети Сава“ из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке, у Новом Саду је 26. децембра одржана трибина „Ко не научи, њему се понови“ на којој је говорио Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941“ из Бањe Луке .

Тема трибине било је неговање култура сећања, а главна порука да страдање које је српски народ доживео у Независној Држави Хрватској мора да буде део колективног памћења. То се, како је оцењено, може постићи само заједничким деловањем свих сегмената друштва. Посебно место у том „ланцу“ заузимају Српска православна црква, научне институције које се баве историографијом и музејском делатношћу као и образовни систем кроз који би истина о страдању нашег народа требало да стигне до наше деце.

На почетку трибине приказан је филм „Пашка плава гробница“ који су, на аутентичној локацији, снимили чланови удружења „Јадовно1941“.

Пјесму „Безимена“ из своје књиге пјесама „Јер ми смо иста крв“ говорила је Ђурђица Драгаш, члан удружења Јадовно 1941.

Душан Басташић је подсетио учеснике трибине да је на том хрватском острву у лето 1941. године основан усташки логор за Србе и Јевреје, као и први логор за жене и децу у Другом светском рату. У каменој пустињи острва и у водама Јадранског мора сурово је скончало између 8 и 15 хиљада људи. Тачан број жртава није утврђен.

Рт Слана на острву Пагу, био je део система логора Госпић – Јадовно – Паг у којем су за нешто мање од четири месеца усташе погубиле око 40 хиљада људи. Међу њима је било 38 хиљада Срба, а остало су Јевреји, Роми и идеолошки противници НДХ.

Басташић, чији су чланови породице страдали у том комплексу логора (највероватније на Пагу), већ готово две деценије предано се труди да истина о страдању стигне до што већег броја људи. Захваљујући удружењу које води, Велебит, Паг, али и остала стратишта на том простору посетило је више хиљада људи. Петнаест година за редом удружење је организовало молитвене скупове над Шарановом јамом, а постављено је и девет часних крстова на местима масовних страдања.

За разлику од спомен плоча које су три пута уништаване у ували Слана на острву Пагу, крстове, како је истакао Душан Басташић, нико не дира. Они су неми, али стамени сведоци страдања које, како је рекао, не сме да се заборави.

Нажалост, једином крсту који су чланови удружења поставили у Србији маја месеца ове године, прети уклањање.

Басташић је окупљене обавестио да је Јеврејска општина Земун тражила да се са Земунског гробља уклони крст који је постављен на масовној гробници у којој почива шест и по хиљада Срба убијених у Прихватном логору Земун. Против Басташића су поднели и кривичну пријаву због, како је наведено, ширења расне и верске мржње и нетрпељивости. Јеврејска општина тврди, наиме, да се та гробница налази на делу земунског гробља које је у њиховом власништву па, сходно томе, постављање крста сматрају скрнављењем гробља.

Басташић је изразио наду да до уклањања крста неће доћи јер, како је рекао, то би био пораз целокупног српског друштва. Ако у Србији, над гробницом у којој почивају Срби (а не безимене жртве фашизма како пише на скромном споменику подигнутом почетком педесетих година) не може да стоји правослвни крст, онда смо у великом проблему, и као држава и као народ, закључио је председник удружења „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.

Иако врло задовољан одзивом на трибину и пуним просторијама удружења „Свети Сава“, Басташић је упозорио да се у ширење истине и страдању Срба у НДХ морају укључити званичне институције Србије и Републике Српске, а посебно образовни систем од којег, у великој мери, зависи шта ће и колико о томе знати генерације које тек стасавају.

Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Post Views: 770