Otišli su pamteći jedino otkucaje majčinog srca i toplinu njenog tela.
Žurili su da vide svet, da ga čvrsto obgrle ručicama, da ga udahnu, da mu se osmehnu.
Želeli su da polete ka suncu i trče šarenim livadama.
Sanjali su miris kiše, prvi sneg i dodir mraza na obrazima.
Pitali su se koliko je slano more i može li se pregaziti tolika voda.
Maštali o igri, nestašnim dečjim uvojcima, o ljubavi i stidljivim pogledima ispod trepavica.
Radovali su se majčinom krilu i očevom snažnom dlanu.
Potrčali su ka životu verujući da će ga zagrliti, osetiti, oživeti….
Ali… ovaj svet nije bio spreman za njih!
Otišli su, ne ugledavši ga, bez glasa, nečujno, kao leptiri.
Raširili su svoja mala anđeoska krila i odleteli… ka svetlosti…
Otišli su pamteći jedino otkucaje majčinog srca i toplinu njenog tela.
Izgubili su bitku koju nisu ni započeli, al’ nisu oni gubitnici…
Poraženi smo mi, poražen je ljudski rod…
Porazila ga je zauvek sudbina dvanaest nevinih duša rođenih u „pogrešno“ vreme, na „pogrešnom“ mestu!
Nek’ im je mirno more, vedro nebo i prostrano carstvo anđeosko!!!
Od istog autora: Đurđica Dragaš – Kolumnisti – prijatelji
Vezani prilozi:
12 beba, ubistvo sa predumišljajem
Operacija Koridor: Evo kako je srpska vojska ginula za 12 beba na Vidovdan 1992. godine (video)
Tubić: Tragična smrt 12 beba ne smije biti zaboravljena
Smrt 12 beba – dokaz kako svjetski moćnici uništavaju budućnost
Savjet bezbjednosti UN da proglasi „Dan 12 banjalučkih beba“