Сјећање на Матију Стијачића, жртву усташког терора и геноцида

Свети Сава је истовремено и свјетски дан сјећања на жртве холокауста, па је ред да се подсјетимо на неке од жртава, ужасних злочина и геноцида који су усташе Анте Павелића починиле над Србима у злогласног фашистичкој Независној Држави Хрватској.

Једна од скоро милион недужних жртава усташког и фашистичког терора је и свештеник Матија Стијачића, рођени Требињац којег су након мучења усташе бациле у једно од јама и масовних стратишта на Велебиту.  Нажалост већина Требињаца не зна пуно о Матији, иако је мученички пострадао од усташке руке, како он тако му отац и син, а још нема ни своје улице у родном Требињу.

Када је избио Други светски рат, на челу Смиљанске парохије у Госпићу налазио се протојереј Матија Стијачић рођен 1883. године у Клобуку код Требиња, данас на самој граници са Црном Гором и општином Никшића. Након завршене Богословије одлази у Америку, а послије три деценије свештенослужења у српским православним срединама у сјевероисточним крајевима Сједињених Америчких Држава и југоисточним дјеловима Канаде, на приједлог Николе Тесле, са којим је био веома близак, враћа се у Краљевину Југославији и службује као протојереј Смиљанске парохије од 1935. године до 12. априла 1941. године.

Тада су га ухапсиле хрватске усташе и одвеле у госпићку казнионицу. Ту су га изложили страховитом мучењу, скидали су му кожу са леђа и на голо месо сипали со. Живот су му окончали на Велебиту, а  измрцварено тијело бацили у једну од велебитских јама.

Матијиног оца Видака Стијачића објесили су Аустријанци 1916. године у Требињу са још 70 угледних Срба. Син Славко пошао је у јесен 1941. године да тражи одведеног оца, али и њега су усташе ухватиле и убиле у Госпићу. Матија Стијачић је страдао мученичком смрћу као протојереј Српске Православне Цркве.

Глорификован је као свештеномученик и канонизован у Светог Матију Стијачића 2004. године од стране Српске Православне Цркве Сјеверне Америке. Његово име се налази на листи светаца поред значајних имена српске историје, религије и културе као што су имена часних отаца Светог Николаја Велимировића, Светог Себастијана Дабовића, Светог Варнаве Настића и других знаменитих Срба православне вјероисповести. Био је носилац он пет ордена (виде се на фотографији) и отац петоро дјеце која су рођена у пет различитих држава Сједињених Америчких Држава.

Извор:

Небојша Вукановић ИНФО

Јадовно 1941. – Летак

---

Везане вијести:

Постављање Часног крста у Смиљану 30. јуна 2018.