Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву.
Суђење историчару др Милошу Ковићу, ванредном професору на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на основу тужбе четворо професора са истог одељења, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића, очигледан је пример настојања да се стигматизује и кривично прогони његово право на слободу говора и интегритет научне и јавне делатности. Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву.
Милош Ковић је у свом исказу на једном од рочишта на суђењу рекао:
Увидом у моје текстове и интервјуе лако се може утврдити да тужба почива на измишљеним исказима и на реченицама које никада нисам ни изговорио нити написао. Тачно је да сам рекао да тужиоци заступају „хашку“ историју и „НАТО“ историју Срба. То је историја која кривицу за ратове на нашим просторима у XX веку, нарочито на оне вођене у току разбијања Југославије, баца на Србију. На тај начин морално се оправдавају поновљени геноциди над српским народом, које су у прошлости починиле садашње чланице НАТО пакта, као и да се тако правда, што је посебно важно, агресија НАТО на Крајину, Републику Српску и СР Југославију. Моја дужност није само да браним аутономију историје као науке од НАТО пропаганде, него и да се супротстављам прогону над својим колегама, историчарима са Филозофског факултета.
Овако и раније изнето становиште Милоша Ковића сада је предмет осам тужби, четири кривичне и четири парничне, са одштетним захтевом од четири милиона динара.
Милошу Ковићи се суди за „увреду“ и „повреду части и угледа“ тужитеља зато што је у нашим водећим медијима изражавао неслагање са тумачењем српске историје које његови прогонитељи заступају и што је јавно износио своје мишљење о њиховој улози у сукобима који већ годинама трају на одељењу за историју Филозофског факултета. Бранећи истрајно дигнитет и аутономију историјске науке, Милош Ковић је изложен перманентном, не само судском прогону, који се огледа и у угрожавању његове личне егзистенције.
Храбро и доследно, он брани своје виђење улоге историјске науке у тумачењу најважнијих савремених историјских догађаја који су обележили и одредили нашу епоху, али и нашу судбину и зато заслужује искрену подршку у борби за слободу мисли и његов лични интегритет и људско достојанство.
Списак потписника подршке (па азбучном реду имена):
- Проф. др Александар Јовановић, Учитељски факултет Универзитета у Београду
- Александар Лазић, Стање ствари
- Проф. др Александар Липковски, Природно-математички факултет Универзитета у Београду
- Александра Нинковић Ташић, писац
- Проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду
- Мр Боривој Рашуо, политиколог и песник
- Бранимир Нешић, издавач
- Бранислав Станковић, историчар
- Мср Бранко Вучинић, политиколог
- Бранко Драгаш, економиста
- Весна Капор, књижевник
- Владан Динић, новинар
- Др Владимир Димитријевић, књижевник
- Горан Комар, писац
- Данило Баста, академик
- Дејан Златановић, новинар
- Драган Лакићевић, књижевник и издавач
- Драган Радовић, економиста
- Др Драган Хамовић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност
- Душан Дивац, сценариста
- Др Душко Бабић, књижевник
- Проф. др Ђорђе Чантрак, Машински факултет Универзитета у Београду
- Емир Кустурица, филмски режисер
- Желидраг Никчевић, књижевник
- Проф. др Зоран Чворовић, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
- Иван Влајковић, економиста
- Игор Ивановић, књижевник
- Игор Јарамаз, преводилац и привредник
- Јелена Дивац, психијатар
- Мр Јован Пејчић, књижевник
- Проф. др Јован Душанић, Виша пословна школа Универзитета у Београду
- Јово Цветковић, филозоф
- Академик Коста Чавошки
- Лав Ђоровић, банкар
- Маринко М. Вучинић, публициста
- Проф. др Марица Шљукић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
- Марко Лазаревић, правник
- Мср Милан Корићанац, политиколог
- Милан Ружић, књижевник
- Милан Шећеровић, писац и преводилац
- Милена Шећеровић, издавач
- Милош Миловановић, привредник
- Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта у Београду
- Никола Маринковић, књижевни критичар
- Др Предраг Голубовић, правник
- Проф. др Синиша Боровић, генерал
- Проф. др Слободан Владушић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
- Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду
- Слободан Кљајић, новинар
- Проф. др Слободан Комазец, економиста
- Проф. др Слободан Самарџић, Факултет политичких наука Универзитета у Београду
- Проф. др Срђан Шљукић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
- Урош Кирљук, филозоф
- Проф. др Часлав Копривица, Факултет политичких наука Универзитета у Београду
Напомена: Додати су нови потписници (21. 12. 2020. у 11:30).
Извор: Стање ствари