Miloš Ković podneo krivičnu prijavu protiv Nikole Samardžića zbog odobravanja genocida nad Srbima u NDH

Donosimo u celini krivičnu prijavu Miloša Kovića protiv Nikole Samardžića zbog odobravanja, umanjivanja i pravdanja genocida nad srpskim narodom u NDH i u logoru smrti Jasenovac.

Pre nekoliko dana (24.9.2020) u Beogradu je, po prvi put od 1945. godine, podnesena krivična prijava zbog odobravanja, umanjivanja i pravdanja genocida nad srpskim narodom u NDH i u logoru smrti Jasenovac.

Ovaj događaj posebno je važan jer je krivičnu prijavu državnom tužiocu podneo Miloš Ković protiv Nikole Samardžića. Reč je, dakle, o dva profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta, na Univerzitetu u Beogradu. Kada se sagleda u kontekstu obnove ustaških ideja i prakse u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali i najnovijeg talasa poricanja i umanjivanja genocida nad srpskim narodom u Jasenovcu i NDH, o čemu je pisano na Stanju stvari i u drugim medijima, ova krivična prijava postaje još značajnija.

Miloš Ković je podneo krivičnu prijavu protiv Nikole Samardžića i zbog, kako se tvrdi, javnog poziva na proganjanje, hapšenje i ubijanje političkih protivnika u Srbiji, po ugledu na Goli otok, kao i zbog slavljenja i pravdanja hrvatske „Oluje“, u kojoj su Srbi ubijani, pljačkani i proterani iz Krajine i Dalmacije. Ković je krivičnu prijavu podneo i zbog, kako se u njoj kaže, Samardžićevog javnog podstrekivanja mržnje, diskriminacije i nasilja protiv srpskog naroda.

Zbog njene važnosti za otvaranje rasprave o zakonskom sprečavanju poricanja genocida nad srpskim narodom, po ugledu na zabranu poricanja Holokausta u Izraelu i 16 evropskih zemalja, krivičnu prijavu Miloša Kovića protiv Nikole Samardžića objavljujemo u celini.

VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U BEOGRADU
ul. Savska 17a
11000 Beograd

PODNOSILAC:  Miloš Ković, sa prebivalištem u Beogradu, ***** **** ****, koga zastupa Ortačko advokatsko društvo STOJKOVIĆ, iz Beograda, ****** ****, i to advokat Dušan Stojković, kao i advokat Đorđe Nikolić, iz Beograda, ****** ***** ****, po urednom punomoćju koje je ovde priloženo pod 1/

Na osnovu člana 280 i 281 Zakonika o krivičnom postupku, podnosi se Višem javnom tužilaštvu u Beogradu kao nadležnom na osnovu člana 14. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 23, stava 1, tačke 2 Zakona o uređenju sudova sledeća:

KRIVIČNA PRIJAVA

Protiv:

OKRIVLjENOG NIKOLE SAMARDžIĆA, redovnog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na Odeljenju za istoriju, sa prebivalištem u Beogradu, ** ****** ***, zbog toga što:

od dana 21.11.2019. godine do dana 5.8.2020. godine u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, posredstvom računara na mestu prebivališta okrivljeni je izjavio, javno odobravao, širio i činio javno dostupnim izjave, slike i tekstove kojima se javno odobrava ili značajno umanjuje težina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv nacionalnih, verskih i drugih grupa, odnosno kojima se zagovara ili podstrekava mržnja, diskriminacija ili nasilje protiv istih, a naročito preduzimanjem sledećih radnji:

• 11.2019. godine na društvenoj mreži Twitter na svom nalogu @username_ns javno odobravao izjave kojima se opravdava i značajno umanjuje težina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv nacionalnih, verskih i drugih grupa
• 06.2020. godine na društvenoj mreži Twitter javno odobrio i podržao (tzv. like) izjavu objavljenu na nalogu (@Iggyb666) kojima se opravdava i značajno umanjuje težina genocida u Jasenovcu,
• 08.2020. godine na društvenoj mreži Twitter na svom nalogu @username_ns javno objavio „More MARŠ srpska BAGRO od naroda“ uz fotografije na kojima su prikazane kolone Srba proteranih iz Hrvatske tokom operacije Oluja iz 1995. godine,

čime je izvršio krivična dela Rasne i druge diskriminacije iz čl. 387, st. 4 i 5 Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 35/2019)

OBRAZLOŽENjE

1. Javno odobravanje i značajno umanjivanje genocida i zločina protiv čovečnosti

Zakonski opis prvog krivičnog dela koje ovde prijavljujemo je sledeći:

(5) Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Na društvenoj mreži Twitter, dana 30. juna 2020, objavljena je sledeća poruka:

Ovu izjavu, kojom se očigledno opravdava i značajno umanjuje genocid nad srpskim, jevrejskim i romskim narodima koji se sprovodio u Jasenovcu i koja je nesumnjivo vid govora mržnje (pored toga što je svaka činjenična tvrdnja u njoj pogrešna), okrivljeni je javno odobrio i podržao (tzv. like). Ali i više od toga, okrivljeni se kasnije (15. jula 2020.) na najjasniji mogući način identifikovao sa izjavama na tom nalogu (@Iggyb666) i preporučio ih više nego bilo koje druge u političkom sistemu Srbije:

Ovo je izazvalo oštru reakciju javnosti, te su objavljeni Protestno pismo povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja (29. jula 2020) i Protest protiv poricanja genocida nad srpskim narodom (20. avgusta 2020), u kojima su obuhvaćene dodatne izjave okrivljenog, kao i izjave drugih ljudi, a koji pokazuju sistematski karakter diskriminatorskih izjava i postupaka okrivljenog. Dalje, 6. jula 2020. godine u dnevnom listu Danas, objavljen je tekst pod naslovom Lajkovanje na pravdanje Jasenovca, u kome se iznosi na koji način su izjave osumnjičenog protivne Kodeksu profesionalne etike Univerziteta u Beogradu. Očigledno diskriminišući karakter izjava i postupaka okrivljenog naveo je i više drugih medija da ih komentarišu. Štaviše, prvobitni „tvit“ o opravdanosti zločina u Jasenovcu uklonio je sâm Twitter zato što je protivan njihovim Opštim pravilima o korišćenju, a naročito odredbama o govoru mržnje.

Razlog za podnošenje krivične prijave protiv okrivljenog, a ne protiv osobe koja je spornu izjavu izvorno objavila ili drugih lica koja su je javno odobrila jeste zbog uslova da takvo odobravanje, negiranje ili umanjivanje zločina može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje. Kao što je napomenuto, okrivljeni Nikola Samardžić je profesor istorije Univerziteta u Beogradu, uključujući i savremenu istoriju, kojoj pripadaju događaji o kojima je ovde reč. Verovatnoća izazivanja mržnje, pa i nasilja, znatno se uvećava kada osoba koja iznosi te stavove nije samo neko sa hiljadama pratilaca na društvenim mrežama (mada je i to od značaja), već neko čiji je posao da mlade poučava istoriji, pa samim tim ima i izvesnu moć da oblikuje njihove stavove. Shodno tome, okrivljeni ima položaj velike odgovornosti i trebalo bi da zna kakvim posledicama pomenute i slične izjave mogu da vode. Pored toga, okrivljeni je i javna ličnost koja neretko deli svoje stavove u štampanim i elektronskim medijima, a sa javnim istupanjem počeo je ’90-ih godina, šovinističkim stavovima objavljenim u kragujevačkom listu Pogledi. Meta njegove mržnje se naizgled promenila, ali njena srž i intenzitet nisu.

Objektivni uslov inkriminacije u vidu postojanja presude suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, osnovanog Rimskom konvencijom od 1998, kojom je dotični zločin pravnosnažno utvrđen, ispunjen je. Naime, postojanje genocida, ratnih zločina i drugih zločina protiv čovečnosti na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, a naročito u logoru smrti Jasenovac, utvrđeno je presudama protiv Andrije Artukovića, Miroslava Filipovića-Majstorovića, Ljube Miloša, Arsena Pozaića, Vladimira Krena, Jurija Ostermana, Luke Aždajića, Tijasa Mortigija, Nike Ljubića, Alojzija Stepinca i mnogih drugih. Kontinuitet presuda sudova FNRJ i SFRJ sa pravnim sistemom Republike Srbije pretpostavka je Zakona o rehabilitaciji („Sl. glasnik RS“, br. 92/2011). Postojanje tog zakona podrazumeva da Republika Srbija i dalje izvršava odluke sudova iz bivše Jugoslavije i njihove posledice priznaje sve dok se ne ponište posebnim aktom u posebnom postupku koji je predviđen tim zakonom. Ako se ovo ne bi prihvatilo, zbog vremenske udaljenosti i praktične nemogućnosti da se danas krivično gone organizatori genocida u NDH, to bi značilo da će za pravni sistem Republike Srbije bilo kakva zloupotreba sećanja na najveći zločin učinjen na prostoru bivše Jugoslavije večno ostati nekažnjiva.

2. Podstrekavanje mržnje, diskriminacije i nasilja

(4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Pored već pomenutog javnog odobravanja izjava, koje se može kvalifikovati kao radnja izvršenja i krivičnog dela pod čl. 387, st. 4 KZ, a ne samo pod st. 5 kao što je do sada istaknuto, okrivljeni je putem društvenih mreža širio i sledeće:

Iz navedenog se jasno vidi da osumnjičeni širi (javno ističe i prosleđuje drugima) tekstove, slike i drugo predstavljanje ideja kojima se zagovara i podstrekuje mržnja i nasilje prema pripadnicima srpskog naroda. Prvo, okrivljeni poziva na proganjanje, hapšenje i ubijanje političkih protivnika iz Srbije, kao i na njihovo zatvaranje i mučenje na ozloglašenom Golom Otoku, po ugledu na „čistke“ od 1948. godine, a istovremeno izražava žaljenje da taj postupak ne bi za njegov ukus bio dovoljno efikasan zbog čekanja na graničnom prelazu sa Hrvatskom. Dalje, naročito se slavi proterivanje i ubijanje Srba iz Krajine, širenjem i javnim odobravanjem izjava poput „More MARŠ srpska BAGRO od naroda“, čime se direktno podstrekuje nasilje. Napominjemo da na tviter nalogu okrivljenog ima i brojnih drugih izjava koje se daju kvalifikovati kao radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, ali za potrebe jezgrovitosti krivične prijave ovde ističemo samo najočiglednije, kojima je izvršeno produženo krivično delo u smislu čl. 61, st. 1 KZ. Takođe, iako se ova krivična prijava odnosi samo na okrivljenog jer nam je njegov identitet poznat i zato što zbog svog položaja ima naročitu odgovornost, ovime ukazujemo tužilaštvu i na postojanje drugih učinilaca istih krivičnih dela.

Najzad, treba se osvrnuti na pitanja slobode govora i toga da li je vođenje krivičnog postupka protiv određene osobe zbog „lajkovanja na tviteru“ nedopustivo ograničenje te slobode. S obzirom na činjenicu da su uvreda i pretnja, kojima se takođe može ograničiti sloboda govora, krivična dela kada su upereni protiv pojedinca, bilo bi potpuno apsurdno da budu zakonite kada su uperene protiv čitavih etničkih, verskih, rasnih i drugih grupa. Ali glorifikacija genocida kakvu ovde vidimo je i više od toga. U izjavi da su Srbi, a po analogiji i pripadnici drugih naroda koji su u Jasenovcu stradali, zaslužili taj zločin (ili zaslužili proterivanje i ubijanje tokom „Oluje“), nalazi se srž mržnje koja navodi na dalja zlodela – oduzimanje ljudskosti čitavoj grupi. Dehumanizacija, prezir i gnušanje su nužne pretpostavke zločina protiv čovečnosti. Postepena normalizacija takvih stavova uvod je u totalitaran režim koji poništava sva ljudska prava. Razlog zašto se takve izjave inkriminišu jeste da se njihovim širenjem i ponavljanjem ne bi uobičajili stavovi o opravdanosti zločina i diskriminacije. Takve izjave nisu ni na koji način iznošenje stavova, mišljenja i ideja kojima se doprinosi javnoj raspravi i stoga izlaze iz okvira slobode govora. Štaviše, takve izjave guše slobodu izražavanja jer se ne može očekivati mirna i razumna rasprava tamo gde je uobičajeno zagovaranje istrebljenja ili proterivanja čitave nacionalne, etničke, verske, rasne ili druge grupe. Oni koji sebe smatraju pripadnicima tih grupa, sasvim razumljivo, neće želeti da u takvim razgovorima učestvuju, a oni koji zagovaraju njihovo istrebljenje ili proterivanje  ne mogu se od toga razumom odvratiti jer takvi stavovi ne mogu biti razumni, niti se do takvih stavova razumom dolazi. Sâm okrivljeni, u slučajevima koji se slažu sa njegovim političkim ubeđenjima, svestan je opasnosti umanjivanja i relativizacije zločina:

Shodno svemu iznetom, predlažemo da nadležno javno tužilaštvo sprovede dokazne radnje protiv okrivljenog zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična dela navedena u krivičnoj prijavi, te da u dokaznom postupku:

–           sasluša okrivljenog,
–           sasluša podnosioca,
–           izvrši uvid u dostavljene pisane dokaze
–           izvrši uvid u navedene presude za ratne zločine

U Beogradu, 24.9.2020.

punomoćnik podnosioca
adv. Dušan Stojković

PRILOG 2/: Isečci teksta okrivljenog iz kragujevačkog lista Pogledi

Izvor: Stanje stvari