Промоција књиге “Госпар Мато Грацић настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”

Књига „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” аутора Предрага Савића и Саше Недељковића нови је допринос истраживању прошлости Срба у Дубровнику. Срби римокатолици нису пристали да њихову националност одређује вера.

У књизи се приказује развитак и рад српских друштава у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Захваљујући њиховој активности Дубровник је био центар Срба у Далмацији. Најважнија српска културна установа Дубровника била је Матица српска у Дубровнику. Од дубровачких друштава друштво Српска Зора било је централно привредно и просветно друштво Срба у Далмацији.

Грацић је био велепоседник и власник Српске штампарије у којој су штампане књиге Матице српске и српски лист Дубровник. Од националног радника и финансијера Срба у Дубровнику до народног непријатеља коме је имовина посмртно конфискована од стране комуниста. Рад на књизи помогао је председник Српског Народног Вијећа у Дубровнику професор др. Милорад Вукановић.

Пошто је моја мајка била рођена у Гружу код Дубровника као историчар почео сам да изучавам прошлост Срба и српских друштава у Дубровнику и на Приморју. Као члан соколског друштва Београд Матица истраживао сам повест соколског покрета. Наишао сам на име старешине друштва Српског сокола Душан Силни у Дубровнику др. Мате Грацића. О њему сем података у тадашњој предратној штампи као о једном од предводника Срба у Дубровнику нисам знао ништа.

Оне податке које сам нашао објављивао сам у научним часописима. Трудио сам се да у својим радовима дам што више чињеница са што мање коментара. Са мном је ступио у контакт адвокат Петар Савић из Београда који је водио процес рехабилитације др. Мата Грацића. Био је заинтересован за судбину Срба католика у Дубровнику.

Мате Грацић је био старешина Српског сокола Душан Силни у Дубровнику и члан управе Српске соколске жупе на Приморју. Соколски покрет био је нови начин заједничког рада националних прегалаца као што је био Мате Грацић и омладине у борби за ослобођење и уједињење.

Финансијски је помагао рад соколске организације и као старешина друштва учествовао у соколским посетама Боки Которској и Цавтату бродом ради оснивања у тим местима нових српских соколских друштава. Сем Грацића у књизи се приказује деловање друштава које је исто тако помагао : Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога”, Дубровачког радничког друштва и Добротворне Задруге Српкиња Дубровкиња. Познанство Грацића са значајним људима у Дубровнику и његове породичне везе.

Писано је о истакнутим Дубровчанима Милану Решетару, Меду Пуцићу, Антуну Фабрису и Франу Кулишићу. Истакнуте су везе др Грацића са породицом Јоб. Посебан одељак у књизи је Дубровник у борби за ослобођење и уједињење. У књизи су између осталог истакнуте везе Срба римокатолика са Карађорђевићима које су они сматрали ослободиоцима Дубровника. Као и подизање и рушење споменика краља Петра у Дубровнику. У оквиру привредне делатности др. Мате Грацића у књизи се разматра увођење и рад трамваја у Дубровнику.

Са стварањем Бановине Хрватске 1939. дошло је до прогона Срба и Југословена. Срби су под притиском ХСС селили из Дубровника. Мато Грацић се склонио у Београд. У Другом светском рату је следио усташки терор у Дубровнику, покушај отпора Срба кроз оснивање дубровачка бригаде Југословенске војске у Отаџбини, па на крају послератни комунистички терор. Мато Грацић је посмртно осуђен као народни непријатељ и сва имовина му је била конфискована.

Унук др. Мата Грацића Миљенко Рељић иницирао је у пролеће 1990. оснивање иницијативног одбора за приступање грађана Југословенској самосталној демократској странци ЈСДС (у то време јединој српској странци у Хрватској).

Одбор је одлучио да приступи ЈСДС и оснује одбор ЈСДС за Дубровник. Одбор је одредио Миљенка Рељића за кандидата странке на изборима за Сабор Хрватске. Након доласка ХДЗ на власт Миљенко Рељић је деловао као председник одбора ЈСДС за Дубровник. Свакодневно му је прећено преко телефона, а касније усмено на улици, да ће га ликвидирати, обесити, да ће ликвидирати његову фамилију. Одлучио је да се склони у Београд. Крајем августа 1991. неприметно је напустио Дубровник.

Од првостепеног суда у Дубровнику осуђен је на 8 година затвора. Миљенко Рељић се жалио и после много времена жалбени суд Хрватске је поништио пресуду и одбацио оптужницу против њега и групе Срба који су били заједно са њим оптужени. У књизи се прати процес рехабилитације др. Мата Грацића и покушаји реституције његове имовине наследницима. Књига се може набавити у књижарама Делфи и књижари Дерета у Београду. Промоција ће бити 8.маја 2019. у Београду у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији у 19 часова.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Везане вијести:

Госпар Мато Грацић – настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику