У Београду данас сахрањен Владимир Јагар, чувени оперативац КОС. Забележио како се Туђманова војска спремала за рат
Владимир Јагар је 25. јануара 1991, после емитовања филма о Шпегељу на РТС, склоњен у Србију. Када је маја 1992. промењен начелник безбедности у војсци речено му је да више не долази на посао! У војној служби („од куће“) остао је до 1998. када је легално пензионисан. Приликом свог првог интервјуа који је дао „Новостима“ 2014. (пошто је у Загребу преминуо генерал Мартин Шпегељ), Јагар је иронично приметио да му је војничка заклетва, патриотизам и љубав према СФРЈ у животу донела само четири бајпаса на срцу.
Покојни Влада је заиста био први оперативац у акцији „Штит“ и један од најбољих агената КОС за које знам – говори генерал Александар Васиљевић, некадашњи Јагаров старешина. – Овај храбри човек и честити официр у Контраобавештајну службу је примљен у септембру 1990. а већ у октобру исте године је рапортирао да је с њим контактирао хрватски генерал Шпегељ, са којим је био родом из истог села.
Како даље прича Васиљевић, Шпегељ је из партизанских дана познавао Јагаровог оца који је био чувен и као један од 50 јасеновачких заточеника који су 22. априла 1945. пробили логорске жице. Млађег Јагара Шпегељ је упознао током одлазака у лов и веровао је да може да га превуче на своју страну.
САБОРЦИ
Кaпетана Јагара данас су на последњи пут испратили његови саборци и многи други који су остали блиски са њим још из Службе. Иза њега остао је син Горан (некада наш репрезeнтaтивац у веслању), две ћерке и шесторо унучади. Капетана Јагара, иако је пензионисан као млад, поштовали су сви официри ЈНА и Србије.
– Пуна четири месеца Владимир Јагар је глумио да је као официр ЈНА прешао на усташку страну, а за то време је снимао састанке са Шпегељем, Бољковцем и другим челницима ХДЗ који пред њим нису имали тајни – наставља Васиљевић. – На првом преслушавању „експлозивног“ материјала из Хрватске, у београдским канцеларијама ССНО, 21. октобра 1990. били су уз Вељка Кадијевића и генерал Марко Неговановић и Бора Јовић, први сарадик Милошевића. Ипак, наређење за акцију није уследило. У међувремену, установљено је да је у Хрватску из Мађарске у 10 шлепера ушло око 18.000 пушака за ХДЗ. Када је било очекивано да се нареди хапшење челника ХДЗ, који су делили оружје, Кадијевић је донео наређење да се разоружавају Срби у Книну.
Генерал Васиљевић тврди да су почетком децембра 1990. у Сплиту, Винковцима и другим градовима у Хрватској где је дељено оружје, били размештени оперативци КОС који су чекали наређење да хапсе челнике ХДЗ. У једном интервјуу Кадијевић је тако нешто и најавио, али никада није заиста и наредио. Следећи „фаул“ направљен је када је информација КОС о наоружавању у Хрватској предата члановима Председништва СФРЈ, 9. јануара 1991, тако да је и Стипе Месић обавештен какве информације поседује ЈНА. Шокантни филм о наоружавању Хрватске и намерама хрватског врха на телевизији је емитован 24. јануара 1991, али тада је било касно.
Уочи сахране саборца из 1990. генерал Васиљевић каже да му је искрено жао што тадашњи државни врх, макар и у крњем сазиву без Хрвата, није донео одлуку да војска реагује.