Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника где су били стравично психофизички мучени, због чега је “Лора” сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије.
Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита.
Све оно што се дешавало у „Лори“ нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватским министарствима спољних послова и одбране. О свему што се збивало у сплитском логору састављен је заједнички извештај „Хелсинки воча“ и „Амнести интернешенела“, из септембра 1993, као и многобројни извештаји Међународног црвеног крста и Далматинског комитета за људска права.
Марио Барешић, бивши шибенски заповедник војне полиције, изјавио је истражном судији у Сплиту да је седам Црногораца, заточеника „Лоре“, убијено и бачено у Кевину јаму на Козјаку, код Кастела, док су двојица размењена. Медији су пренели његову причу.
– Ликвидацијама су присуствовали и челници обавештајних служби хрватске војске и војни полицајци, који су учествовали у мучењима – посведочио је Барешић.
Нешто касније, пуковник Иван Грујић, шеф Уреда за заточене и нестале Владе Хрватске, изјавио је да нема доказа да су заробљени црногорски резервисти били у том сабирном центру.
Логор Лора-Сплит / 00:01 – 52:00 /
Логор Челебићи-Коњиц / 52:05 – 01:30:34 /
Логор Дретељ-Чапљина / 01:30:39 – 02:11:06 /
Извршни продуцент: Денис Цвитичанин, ко-продуцент: Драган Давидовић, директор фотографије: Тихомир Столица, камермани: Душан Пудар и Ристо Аћимовић, асистенти продукције: Милош Марковић и Милош Милишић, композитор: Владимир Лазић, монтажа, сценографија и режија: Денис Цвитичанин
Филм помогли: Телеком Србије /генерални спонзор/, Удружење логораша Републике Српске – регија Требиње, Фондација Центар за развој физичке и духовне културе Требиње, Савез општина Источне Херцеговине, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Радио телевизија Србије, МУП Републике Српске, Центар за истраживање злочина над српским народом, СУП Требиње, Ватрогасна јединица Требиње, Милош и Горан Дејић, Бранко Пајић, Миодраг Тороман, Владимир Лазић, Српко Ракита, Милан Филиповић, Гојко и Драгица Цвитичанин, др Велимир Јовановић, Наташа и Драган Миловановић, Епископ Захумско – Херцеговачки и Приморски господин Григорије, сенатор Миливој Иванишевић, Горан Зубац, Љубо Супић, Симо Тушевљак, Божидар Николић, Предраг Миљановић, Удружење логораша из Чикага и Зоран Ђорђић, Светлана Драпић, Жељко Милошевић, отац Стеван Ковачевић, Драган Кораћ, пок.Душан Тубић и Мишо Ножица. У филму глумили: Небојша Милојевић, Огњен Ђурић, Марија Пикић, Владимир Јегдић, Срђан Стојановић, Соња Терзић, Горан Вишњић, Ведрана Џуџа, Тања Пешко, Срђан Чабрило, Александар Гачевић, Милош Марковић, Михајло Ружић, Милош Младеновић, Марко Вучуревић, Владо Ћоровић, Милован Бердовић, Борис Живак, Саша Рудан и Гордан Вулић.
Хвала Удружењу логораша Републике Српске – регија Требиње.
Посебна захвалност продуцента Страхињи Живаку без кога овог филма не би било
Кориштен аривски материјали РТРС-а, емисија „Печат“ аутор Биљана Бокић и РТС-а
Производња: BRIDGE PRODUCTION – Vancouver Canada, Епархија Захумско – Херцеговачка и Приморска у компродукцији са Радио Телевизијом Републике Српске
Година производње: 2008
Филм није прикладан за особе испод 12 година.
Извор: Западни Срби