Годишњица злочина над двије хиљаде невиних Срба у Босанској Бојној

22. августа 1941. године дан геноцида над српским становништвом у Стабаниџи, Зборишту, Градини, Глиници, Пољани, Бојни, Варошкој ријеци и Црваревцу

Дана 22. августа помолимо се за душе невино покланих и живих спаљених српских жена, деце стараца из српских села Стабанџа, Збориште, Градина, Глиница, Пољана, Бојна, Варошка Ријека и Црваревца, од стране њихових муслиманских комшија из Босанске Отоке, Бужима, Варошке Ријеке, Црваревца, Врнограча и других муслиманских села.

На тај дан 1941. године војно способни муслимани предвођени жандармеријским наредником Пилингером, наоружани ножевима, секирама, косама и другим хладним оружјем, су кренули у „хајку“ на српску нејач у наведним селим и све жене и децу, које су стигли, поклали тамо где су их стигли, кога на кућном прагу, кога у кући, кога у дворишту, кога на њиви и на ливади те кога у шуми, а оне најнесретније стрпаше у зборишку дрвену цркву Пророка Светог Илије и у кућу Петра Дропца у Црваревцу, те на једној и на другој , заковаше врата и прозоре и запалише, а потом су оргијали док су чули гласове из ватре, па отиђоше у пљачку.

Док су кољачи обављали свој крвави пир над невиним женама, децом и старцима, иза њих су ишли остали муслимани и пљачкали српску покретну имовину и стоку, а куће и штале попалише.

Све што бих ја, или било ко други, написао било би сувишно у односу на оно што је написао и забележеио господин Бранко В. Врањешевић у својим књига СРПСКА СЕЛА НА СУВОЈ МЕЂИ и ТРОМЕЂА НА КОЈОЈ СРБА ВИШЕ НЕМА.

Зато у прилог овог текста додајем неколико страница из поменутих Врањешевићевих књига, којима више нема нико ништа да дода јер живих сведока из 1941.године више нема.
Позивам све Србе и све оне који са нама Србима саосећају на дан 22. августа, помоле се за душе невино страдалих у лето 1941. године запале свеће за покој душа.

Пише: Ђуро К. Бероња

Везане вијести:

Заборављени хероји Првог светског рата: Девет Вајагића као девет Југовића

Истина о злочинима фашиста у Срему