Чини се да ће и ове године комеморација жртвама усташког логора Јасеновац проћи у сјени бојкота представника неких мањина. За сада су представници јеврејске мањине одлучили да ће бојкотовати службену комеморацију, а представници осталих мањина, чији су припадници страдали у Јасеновцу, и хрватски антифашисти још преговарају с властима и коначну ће одлуку донијети за који дан.
Трећу годину за редом, представници Координације јеврејских општина у Републици Хрватској неће судјеловати на службеној комеморацији за жртве Јасеновца 22. априла. Представници ромске и српске мањине још су у преговорима с Владом. Предсједник Јеврејске општине Загреб и предсједник Координације Огњен Краус за наш програм каже како није проблем у плочи са усташким поздравом која је након дугог оклијевања макнута из Јасеновца, него о поздраву самом, због којег неће доћи.
„По Уставу је – као што се и Уставни суд Хрватске изјаснио – тај поздрав протууставан! Према томе, нема никаквих подзакона или прописа којима би се уставна одредба могла мијењати. То је прва и основна ствар.“
Наиме, експертно Вијеће за суочавање са посљедицама недемократских режима недавно је препоручило да усташки поздрав и даље остане забрањен, осим изнимно када се ради о комеморирању погинулим припадницима страначке војске ХОС у рату у Хрватској почетком деведесетих. За разлику од њих, Краус тврди да забрана не може имати изнимака.
Други је Краусов аргумент што је ХДЗ за свог кандидата за водитеља експертне радне скупине за образовну реформу преложио особу која је за лошије резултате образовања у Хрватској прозвао ученике с додатним потребама и припаднике ромске мањине. Иако је ХДЗ – чини се- одустао од тог кандидата и предложио другог без таквих репова, Краус каже да је одлука донесена и да они имају своју комеморацију 15. априла, седмицу дана прије службене.
Представници српске и ромске мањине Милорад Пуповац и Вељко Кајтази нису нам на наш упит могли изложити свој став, него су јавили да су на састанцима.
За њима ће се повести и саборски заступник талијанске мањине Фурио Радин.
„Чекам коначни исход тих разговора, и онда ћу одлучити. Али моја одлука ће ићи обавезно у смјеру солидарности са тим националним мањинама – јеврејском, српском и ромском. наравно да се надам да ће се постићи консензус да се судјелује на једној заједничкој манифестацији, али оно што се зна сада, у овом тренутку, указује на нешто супротно.“
Предсједник Савеза антифашистичких бораца Хрватске Фрањо Хабулин за наш програм каже како они још нису донијели коначну одлуку, да би било добро да буде јединствена комеморација, али да они прије коначне одлуке траже јасно очитовање Владе.
„Ја знам да није могуће у кратком времену учинити нешто радикално на том плану, али оно што би нас задовољило је да премијер јавно каже што Влада намјерава направити на том подручју – прије свега везано уз плоче, уз наступе екстремне деснице, уз оваква постројавања и низ других манифестација које се одвијају.“
Наиме, у недјељу се на средишњем загребачком Тргу бана Јелачића постројило четрдесетак у црно обучених припадника изванпарламентарне Аутономне Хрватске странке права, познате иначе по просвједовању пред уредништвом тједника српске мањине „Новости“ и спаљивању примјерака недјељника. Супротставило им се двадесетак протупросвједника из изванпарламентарне Радничке фронте који су носили транспарент „Доста је усташтва!“ Просвјед и протупросвјед осигуравала је полиција.
Прошле 2017. године одржане су три комеморације за жртве усташког логора Јасеновац – службена, на којој је уз премијера Андреја Пленковића, начелника Генералштаба Хрватске војске генерала Мирка Шундова и више министара судјеловао и заступник ромске мањине Вељко Кајтази, засебна Савеза антифашистичких бораца Хрватске и представника српске мањине, и засебна представника јеврејске мањине.
Комеморација се одржава сваке године средином априла на спомен покушаја пробоја преосталих шестотињак јасеновачких логораша 21. априла 1945, на вијест да ће сви бити ликвидирани. Пробило их се нешто преко стотину. У Јасеновцу је – према појединачном попису жртава који се и даље коригира – за непуне 4 године постојања логора убијено или умрло од злостављања, болести или нељудских увјета готово 84.000 људи, од тога највише Срба – готово 48.000, преко 16.000 Рома и преко 13.000 Јевреја.
Извор: Радио Слободна Европа
Везане вијести:
Усташки поздрав „За дом спремни“ биће враћен у Јасеновац