Након више година теренског рада, слушања изворних говорника и консултовања стручњака, Буњевачки национални савет урадио стандард свог језика који до сада нису имали
Суботица – Буњевачки национални савет за свој празник, 23. фебруар, дан оснивања савета пре 15 година, мањини коју представља начинио је поклон који је у основи идентитета сваке националне групе – представио је стандард буњевачког језика.
„Стандард је прописан кроз речник, правописни и граматички приручник, на који начин пишемо ми Буњевци данас у 21. веку, у својим медијима, књигама и белетристици и на који начин се, уколико је потребно, обраћамо и држави. Крајње је време било да се овај посао заврши, Буњевци су на ове просторе пре 330 година у одређеном броју дошли писмени, што је у оно време била реткост, прва књига на буњевачком штампана је у Риму, средином 17. века, први статут Суботице писан је на буњевачком језику. Ми имамо три века писмености, а негде је изгубљен рат за своје место под сунцем у овом граду. Било је потребно да уђемо у 21. век да бисмо урадили речник и правописни и граматички приручник, рекла је др Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета и позвала медије да разликују стандард од стандардизације за коју су надлежне друге институције.
Рад на утврђивању стандарда буњевачког језика трајао је годинама, подразумевао је много теренског рада, слушања изворних говорника на подручју где живе Буњевци, али и усклађивање са потребама савременог језичког израза. Велику улогу у одређивању стандарда имала је сама др Кујунџић Остојић, уз сарадњу са колегиницом Аном Попов, и уз допринос учитељица које у школама предају буњевачки говор са елементима националне културе, и консултујући др Драгољуба Петровића, једног од наших најбољих познавалаца дијалеката. Како је наглашено сами Буњевци, односно пре свега Буњевке урадили су стандард буњевачког језика, а Никола Бабић, први председник Буњевачког националног савета рекао је да је читав велики посао урађен волонтерски, а Буњевци од државе за ставку употреба стандардног језика не добијају ни динар.
Прво издање речника изашло је 1990. године чији аутори су били Марко Пеић и Грго Бачлија, на његовој допуни радио је Јосип Бајић, да би сада председница Буњевачког националног савета завршила и заокружила тај посао. Нови речник и приручници треба да буду при руци новинарима који раде за интернет страницу БНС-а, за „Буњевачке новине” као и радијске и телевизијске емисије, затим у школама за рад са децом. У БНС-у се надају да ће успети и да одштампају речник и приручнике, као појединачно или обједињено издање, али им тек предстоји да пронађу новац за то. Међутим, др Сузана Кујунџић Остојић каже да су уџбеници који се користе у школама већ написани по том стандарду.
Како је рекла за сада неће тражити да се буњевачки уведе као службени језик у граду, нити ће тражити наставу на буњевачком језику.
Мирко Бајић, председник Извршног одбора БНС подсетио је да је још на снази декрет из 1945. године којима се Буњевци имају изјашњавати као Хрвати, те да маргинализовање Буњеваца као аутохтоне мањине није престало. Због тога што се појављују оцене да су Буњевци привилеговани, Бајић каже да они заиста траже да буду равноправни. Тако се на конференцији за медије БНС-а чуло да 400 ученика који уче буњевачки говор са елементима националне културе годишње државу коштају 86.000 динара, док неке друге мањине, чији језик како је речено никада није проглашен стандардизованим, добијају и милион динара. У поређењу са хрватским медијима добијају вишеструко мање новца, потом иако мањине у Војводини имају своје заводе за културу, Буњевци га немају, чак немају ни своје просторије, већ плаћају закуп.
Скупштина Војводине још тражи формулацију
Претходних дана тврђено је да је стављање на дневни ред Скупштине Војводине само питање проналажења правне формулације за одлуку о проглашавању ништавном наредбе Народноослободилачког одбора из 1945. године о томе да Буњевци не постоје и да морају да се изјашњавају као Хрвати. Међутим, нема још назнака када ће се у покрајинској скупштини одлучивати о овом питању.
„Изгледа да још траже правну формулацију”, прокоментарисала је др Сузана Кујунџић Остојић, док је Мирко Бајић додао да Буњевци не одустају од тог захтева и да не сматрају да он нарушава било какве политичке односе.
Аутор: Александра Исаков
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Буњевци не одустају: Траже укидање наредбе о насилној …
Буњевци неће да буду Хрвати | Јадовно 1941.