У Хрватској је убијено више од 30 хиљада Јевреја и то је реалност, али многи лудаци не дају да је тако, каже главни директор Свјетског јеврејског конгреса за Израела Laurence Weinbaum
Главни директор Свјетског јеврејског конгреса за Израел Laurence Weinbaum изразио је у сриједу навечер у Загребу узнемиреност посјетом коју је тај дан имао Спомен подручју Јасеновац и рекао да је то примјер замагљивања историје холокауста која је присутна у низу земаља источне Европе.
То је једна од најгорих изложби које сам видио, не знам што бих рекао, изјавио је Weinbaum на трибини о едукацији о Холокаусту у Републици Хрватској, одржаној у Јеврејској општини Загреб у пригоди Међународног дана сјећања на Холокауст.
Weinbaum, који је уједно и главни директор Израелског вијећа за вањске односе, додао је да је изложба лоше конципирана али да је и технички лоша, те да је морао клекнути да види неке дијелове збирке.
Он је позвао хрватске власти да подрже оснивање мјешовитог одбора у којем би поред знанственика из Хрватске били колеге из иноземства који су тај проблем успјешно ријешили, као у Норвешкој или Њемачкој. Тај би одбор дао одговоре на питања Холокауста у Хрватској и помагао у његовој јавној презентацији, казао је.
Weinbaum је истакао да од интерпретације историје зависи наш став о садашњости и будућности, о чему нажалост, говоре негативна кретања у Пољској, Румунској, Мађарској и балтичким државама.
Но, по његовом мишљењу, проблем није у историчарима јер „он долази с врха“. Није у питању незнање него негација и замагљивање. Потребно је зрело друштво које неће пребацивати одговорност на друге, и њих оптуживати, него преузети одговорност.
– У Хрватској је убијено више од 30 хиљада Јевреја и то је реалност, али многи луђаци не дају да је тако. У Пољској је јеврејска заједница потпуно искоријењена, а чинила је 10 посто становништва. Група истраживача се храбро бавила тиме у Пољској и нашла да је било доста оних који су имали користи од уништења Јевреја. То је тешко прихватити, рекао је Weinbaum и додао да су ти истраживачи данас изложени оптужбама да су издајници.
Здравље тих друштава, па и Хрватског, овиси о односу према Холокаусту. Ако Јевреји осјећају да их поштују и да се сјећају њихових страдања, то је лакмус папир за здравље друштва, казао је.
Ако представници Јевреја а не желе бити присутни на државној комеморацији о Холокаусту, то треба бити важан знак за друштво, рекао је.
Weinbaum је рекао да је противник колективних кривњи и не мисли да је народ крив, али сматра да сваки народ мора моћи пренијети поруку и сјећати се онога што се догодило.
Он је изразио очекивања да ће Хрватска смоћи снаге да се суочи с преузимањем одговорности за злочине који су почињени у НДХ и да ће се супротставити глорификацији оних који су убијали.
Ипак, оставио је отвореним колико је могуће јер, како је рекао, зна да политичари имају изазов доносити одлуке које им неће донијети гласове, али и да цивилно друштво и медији нису толико снажни да сами изнесу тај проблем.
Историчар Невен Будак рекао је да се стање с наставом историје о Холокаусту значајно поправило од 2000. године и да данас постоје бројни уџбеници и приручници, те едукација наставника у Хрватској и изван ње.
Ипак, право стање није могао оцијенити јер за то, како је рекао, требају истраживања које нису проведена.
Сматра да је хрватска хисториографија способна истражити питања Холокауста, која се у Хрватској пуно више избјегавају због злочина над Србима него због страдања Јевреја, иако управо хисториографија 20. стољећа методолошки заостаје за другим подручјима.
Међутим, највећи проблем је што власт подупире удружења које промовишу тврдње да Јасеновац није био мјесто злочина, а неки из тог удружења пишу предговор књизи да је Земља равна плоча, слегао је раменима Будак.
Весна Тершелич из Документе је рекла да је у Хрватској већи проблем негирање геноцида на Србима, те се заузела за доношење новог политичког оквира на разини Европске Уније који ће ојачати „Европу памћења“.
Предсједник Јеврејске заједнице Загреб Огњен Краус сматра да се кључни проблем налази у политици и додао да у сриједу током посјета Јасеновцу нико из Министарства културе није био присутан. Такођер, када се у Хрватској говори о Холокаусту, никад се не наводе примјери из Хрватске него из Аушвица.
Државна комисија за утврђивања жртава из 1999. закључила је да је у Хрватској страдало 240 Јевреја и седам стотина и нешто Срба. Предсједник Комисије Вице Вукојевић потом је изабран за суца Уставног суда, рекао је Краус и додао да људи из власти успоређују жртве Блеибурга и Јасеновца, што је неприхватљиво.
Једна наставница историје из унутрашњости пожалила се да је хрватско друштво јако ригидно, што се, како је рекла, не види у Загребу. Ондје међу младима „постоји само Хрват-католик“, и ако неко каже да није вјерник, тамошњи гимназијалци то не могу схватити, рекла је.
Представник Министарства културе Дражен Клинчић казао је да Министарство подузима разне напоре, како око Јасеновца тако и око обиљежавања бројних јеврејских гробаља.
Водитељица Шоа академије Сања Зоричић Табаковић рекла је да едукација о Холокаусту има циљ за сензибилизирање друштва за слабије, да га у Шоа академији проводе еминентни предавачи те да је свједочење преживјелих једно од његових најбољих дијелова. Оцијенила је да у школама образовање о Холокаусту слабо и да је доказ тога индиферентност према Холокаусту.
Рекла је да је била чланица Савјета Спомен подручја Јасеновца четири године и да се трудила упозоравати на проблеме, али да је једни резултат да „Савјета више нема“.
У Министарству знаности и образовања наводно добро сарађују с Меморијалним центром Yad Vashemom у Израелу и Шоа академијом у Паризу, али не сарађују с нама који смо ту, иза ћошка, рекла је.
У Јасеновцу не видим ништа комплицирано за схватити као што господин Клинчић каже. Два милијона куна годишњег буџета за Јасеновац је срамотно мало, рекла је Зоричић Табаковић и додала да је увредљиво говорити о Јеврејској заједници у Хрватској као да је мртва и као да је нема.
Извор: vecernji.hr
Везане вијести: