Милош Ковић: Филм „Завештање“ – порекло зла и смисао патње

Јесте ли коначно одлучили да саслушате старце, пре него што напусте овај свет? Хоћете ли да сазнате истину, ма како била страшна? Јесте ли спремни за пут у срце историје? Имате ли снаге и храбрости да, после суочавања са чињеницама, у њима потражите скривени, дубљи смисао   

Филм Завештање Ивана Јовића посвећен је најважнијој теми савремене српске историје, о којој у енглеским, француским, немачким, па ни руским уџбеницима историје нећете пронаћи скоро ни једну реч – геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. У овом црно-белом документарцу педесет петоро Срба и Јевреја, наиме, сведоче о томе како су, као деца, преживели усташке покоље, концентрационе логоре, промене идентитета кроз отимања од родитеља, превођења у римокатоличку веру и одрастања у хрватским породицама, без икакве свести о свом истинском пореклу. Старци вам говоре о свом детињству. Овде је, дакле, реч о страдању деце.

Гледате смене светлости и сенки на тим мученичким, милим лицима, слушате њихове исповести и схватате да су вас повели на пут ка нечему што, ма како било страшно, више не можете и не желите да избегнете. Такав утисак појачавају сцене протицања реке Саве, мрешкања воде на њеној површини, као у Сталкеру Андреја Тарковског.

О геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској ми ни данас не умемо, и не смемо да говоримо. За приче својих покојних дедова и бака по правилу нисмо имали довољно стрпљења. Нешто у нама одбија да поверује у клања деце, у бацања живе деце и њихових мајки у крашке јаме, у пуштање деце да умиру од глади по концентрационим логорима. Је ли то заиста могуће? Зашто се то догодило? Има ли у томе, ипак, и наше, српске одговорности? Како да о таквом, нежељеном завештању разговарамо са својим потомцима? Да ли да га сакријемо? Зашто да на своју децу пребацујемо тако тежак терет? Сами старци, приповедачи у Завештањупризнају да не воле да говоре о ономе што су видели и преживели. Ко хоће да се сећа страхота из своје прошлости? Ко заиста жели да слуша о туђој муци?

Јесте ли икада покушали да о геноциду у Независној Држави Хрватској разговарате са неким просечно образованим Французом, Русом, Кинезом, Египћанином, Мексиканцем или Аустралијанцем? Прво им помените Аушвиц, Хитлера и нацисте. Вашем саговорнику те три речи неће зазвучати ни страно, ни непознато. Брзо ћете се зближити у заједничком сећању и, можда, емоцији. Потом их питајте за Јасеновац, Павелића и усташе. Наићи ћете на збуњеност и нелагодност. Образовани људи не воле да буду ухваћени у незнању. Ако своме саговорнику кажете да је овај геноцид извршен на начине од којих се самим нацистима и фашистима ледила крв у жилама, и да су чак и италијански фашисти, ужаснути, покушавали да од хрватских усташа избаве Србе и Јевреје, он ће можда почети да сумња у ваша знања и добре намере. Ако буде, рецимо, Француз, а ви му саопштите да је римокатоличка црква прећуткивала ове злочине, да су у њима неки прелати непосредно учествовали, и да је Ватикан спасавао њихове починиоце, можда ће изгубити стрпљење и љубазно се удаљити. То ће, можда учинити и Египћанин, уколико му поменете да су у овим покољима, у редовима усташа, масовно учествовали и муслимани из Босне и Херцеговине.

Мексиканац или Аустралијанац староседелачког порекла, Рус, Јеврејин или Јерменин, макар и без предзнања, брзо ће, ипак, схватити о чему говорите. Они ће вас, међутим, питати како је могуће да се о геноциду хрватских усташа над Србима, за разлику од Холокауста или геноцида над Јерменима из 1915, зна тако мало?

Тада ћете морати да признате и њима и себи да просечно образовани становник Србије о Јасеновцу и Павелићу не зна готово ништа. Колико Бањалучана зна да се на периферији њиховог града, у селима Шарговац, Дракулић и Мотике, налази масовно стратиште из Другог светског рата? Ту су хрватске усташе, предвођене фрањевцима, 7. фебруара 1942. хладним оружјем побиле око 2300 српских цивила, укључујући 551 дете. Шта ће становник Требиња умети да вам каже о преко 800 српских цивила, међу којима је било скоро 300 деце, из оближњих Пребиловаца, убијених током лета 1941. у селу, или живих бачених у јаму Голубинка у селу Шурманци?

Јесте ли коначно одлучили да саслушате старце, пре него што напусте овај свет? Хоћете ли да сазнате истину, ма како била страшна? Јесте ли спремни за пут у срце историје? Имате ли снаге и храбрости да, после суочавања са чињеницама, у њима потражите скривени, дубљи смисао? Размишљате ли о пореклу зла, значењу страдања и путевима спасења? Ако су ваши одговори на ова питања потврдни – погледајте Завештање.

Извор: Стање ствари

Везане вијести:

Милош Ковић: Косовски завет (видео) | Јадовно 1941.

ВИДЕО – Милош Ковић: Сретењска бесједа у Бањалуци …

Милош Ковић: Велики и мали | Јадовно 1941.

Приказан филм „Завештање“ о страхотама у усташким логорима

Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима | Јадовно …