Не очекивати од Ватикана да отвори документа о Степинцу

Професор Филозофског факултета у Београду Сузана Рајић оцијенила је да се од Ватикана не може очекивати да отвара документа о контроверзном хрватском надбискупу из Другог свјетског рата Алојзију Степинцу, јер је ријеч о спорним питањима, која би могла да изазову негативне посљедице на овим просторима.

„Преговори у оквиру православно-католичке комисије о Степинцу воде се већ дуго. Упркос жељи српске стране да до тих докумената дође, мислим да се то у скорије време неће десити“, каже Рајићева, која је као прва жена са ових простора добила дозволу за улаз архиву Ватикана.

Рајићева је рекла за „Спутњик“ да је Католичка црква показала уздржаност у овом случају и није се изјашњавала, штитећи се својим посебним законима и правилима, због чега документа не може да пружи на увид.

„Тренутно ограђивање Ватикана од Степинца и његових дела и непристајање да се његова канонизација спроведе, говори да неће бити доступа тој грађи. Они желе да задрже то питање, да не подгревају наде у Хрватској и тим чином одгоде отварање докумената“, рекла је она.

Према њеним ријечима, српска страна је изузетно заинтересована да ти документи угледају свјетлост дана, али Ватикан се у овом тренутку држи уздржано – „не срља ни према Степинцу безрезервно“.

„Ја мислим да је то доказ да неће бити докумената која сведоче о улози и деловању Степинца током Другог светског рата“, навела је она.

Рајићева је у архивима Ватикана, али и у руским архивима, истраживала документа у вези са краљицом Наталијом Обреновић.

„Њена интригантност, лежи дијелом и у томе што је промијенила вјеру и прешла из православља у католичанство“, навела је Рајићева.

Она је рекла да је у архиву Ватикана правило да што се иде више ка савременом добу, то је приступ документима тежи, па тако и све везано за краљицу Наталију.

„Грађа је доступна корисницима у оригиналу и ја сам погледала њена писма, писма српских министара, владара, комуникације са Ватиканом. Нисам успела да погледам заоставштину у којој су верујем мемоари краљице Наталије, које је она писала у позним годинама живота“, навела је Рајићева.

Она је додала да су у Ватикану правила јасна и да је доступна само грађа која је стигла у архив закључно са 1939. годином.

Рајићева је објаснила да је краљица Наталија, која је била кћерка руског пуковника и молдавске принцезе, прешла у католичанство, јер је погодило то што је Српска православна црква „изрекла“ њен развод од краља Милана Обреновића.

Извор: СРНА

Везане вијести:

„Седмица“ Радио Београда: Досије Степинац | Јадовно 1941.

Бојан Ђокић: Степинац „наш насушни“ или О последицама …

Јован Пејин: Степинац, светац из пакла | Јадовно 1941.