Револуционар који је волео оперу и Рускињу са Волге

Навршава се стотину година од смрти Владимира Гаћиновића, главног идеолога Младе Босне, борца, поете и књижевника. Залагао се свом жестином за збацивање окупаторске власти

Шта би могао неко освешћен, а жељан слободе у окупираној земљи осим да се побуни? Ништа.

У то је веровао Владимир Гаћиновић, главни идеолог „Младе Босне“, књижевник, револуционар и поета, од чије се смрти ове године навршава један век.

Иако је поживео само 27 година, Гаћиновић је остао упамћен као бескомпромисни борац за слободу у окупираној БиХ, човек који се залагао за збацивање аустроугарског јарма и ослобађање и уједињење свих Срба. Он и његови саборци из „Младе Босне“ у историју су ушли када је Гаврило Принцип убио аустријског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. године. Био је то повод за Први светски рат.

– Национализам је био тренд тог времена, тадашња идеологија је имала елементе националног уједињења, али и елементе анархизма, индивидуалног терора, тираноубиства – наводи за „Новости“ историчар Миле Бјелајац.

Уз идеологију био је важан и култ саможртвовања коме је највише допринео чин Богдана Жерајића, члана Младе Босне који је, након неуспелог атентата на аустоугарског чиновника Маријана Варешанина, извршио самоубиство.

И сам Владимир Гаћиновић посветио је један рад Жерајићу. То је био и програм револуционарног покрета у који он позива омладину. У омладини он је видео једину снагу која ће раскрстити са опортунистичком и конформистичком политиком каква се по његовом мишљењу водила у БиХ под окупацијом.

Он пише:

– Најмање знаке живота дају они који долазе, млади Срби… Циљ овоме саставу у првом реду је да изазове револуцију у духовима и мишљењима младих Срба, да их спасе утицаја извесних противнационалних идеја и припреми за ломљење окова и стварање здравије основе националног живота…

Гаћиновић није био заговорник југословенства, које се у то доба, такође, видело као решење српског националног питања.

– То је кварење српског вина хрватском водом – тим речима описао је Гаћиновић шта мисли о југословенству.

А познати хрватски песник Тин Ујевић у есеју „Владимир Гаћиновић“ пише:

– Упознао сам га у Београду 1912. године, када је, закопчан као какав балкански државник, био неповерљив према нама „браћи Хрватима“.

И породица Гаћиновић свог славног претка памти као непомирљивог присталицу најљуће националне борбе и револуције.

– Главне бриге Владимира Гаћиновића биле су националне – каже о свом претку професор Радослав Гаћиновић. – Био је веома образован, интелигентан, велики хуманиста, човек широких видика и чврстих уверења…

Али, осим што је био револиционар, Владимир Гаћиновић имао је и своју романтичну страну.

– Био је и спортиста, волео је музику, а највише је волео да слуша оперу „Кармен“. Био је романтичан, имао је више љубави, а највећа му је била Рускиња са обале Волге, којој је посветио једну од најлепших својих песама. Говорио је више светских језика, био је уверен да су слобода и част највеће вредности. Такође, био је велики алтруиста и пријатељ – истиче Радослав Гаћиновић.

Владимир Гаћиновић је, ипак, највише трага оставио као револуционар, а, према речима професора Гаћиновића, био је и члан организације „Уједињење или смрт“ која се доводила у везу са убиством аустроугарског престолонаследника.

У документу који је сачињен након истраге о убиству Франца Фердинанда, са датумом 18. јул 1914. године пише:

– Владимир Гаћиновић, намештеник из Сарајева сада у Швајцарској, стоји на врху револуционарне федерације.

Овај борац и револуционар умро је под тајанственим околностима 1917. године, непосредно након што је дипломирао на Универзитету у Фрајбургу. Његови рођаци и пријатељи сумњали су да је реч о убиству, а др Димитрије Коњевић, који је извршио обдукацију, записао је да је у желуцу покојника пронашао перфорације које указују на тровање, највероватније арсеником.

Херцеговачка громада

Професор Радослав Гаћиновић каже да Владимирово дело породицу подсећа на то да је национално опредељење, одговорност и велики осећај родољубља смисао постојања.

– Ја, са великим поносом, истичем да је Владимир Гаћиновић био и остао један од угаоних каменова српства у стилу симболике његовог споменика који се као стражар уздиже између поносних херцеговачких брда. Та велика камена громада нас увек подсећа на тешке и велике дане у којима је Владимир прославио своје име, а нас његове Гаћиновиће задужио за сва времена и својим делом учинио поносним. Владимир је широм света на најбољи могући начин представљао своју родну Билећу, Херцеговину и српство у целини и он ће за породицу и за многе Србе остати вечно светионик.

Када у УН буду две српске заставе…

Историчар Чедомир Антић, на питање да ли српски народ довољно цени младобосанце и њихову улогу у историји, каже:

– Познато је да српски народ у БиХ још није потпуно слободан и нема своју независну државу. Ми још треба да објашњавамо саговорницима из САД и ЕУ да су они који су хтели слободне изборе, опште право гласа, одвајање цркве од државе, укидање остатака феудализма били борци за слободу а не терористи, док су на другој страни они који су бранили царски апсолутизам, колонијализам, остатке феудализма одлучили да иду у светски рат још 1907… Сигуран сам да ће једног дана, када се у УН буду вијориле две српске заставе, и Гаћиновић, човек европског формата, добити макар своју малу домовину која ће му одати заслужено признаје.

Аутор: Љиљана Бегенишић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свјетског рата …

Наше ће сенке ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу

Зашто је Принцип убио Фердинанда | Јадовно 1941.