Делегације Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције завршиле су у петак у Славонској Пожеги дводневни састанак посвећен расветљавању улоге контроверзног хрватског надбискупа Алојзија Степинца у геноциду у НДХ. Четврта сесија дијалога Мешовите комисије формиране на иницијативу папе Фрање била је посвећена Степинчевом односу према Српској православној цркви током ратних година – од 1941. до 1945.
Домаћин члановима комисије у пожешком Бискупском двору био је бискуп Антун Шкворчевић. У дводневним разговорима учествовале су црквене делегације, као и историчари позвани да учествују у раду мешовитог тима.
У Патријаршији СПЦ у петак нису желели да коментаришу резултат последње рунде разговора, али је „Новостима“ незванично речено да је српска страна изнела низ аргумената који доказују Степинчеву одговорност за масовне злочине у НДХ.
– Реч је о до сада мало коришћеним архивским материјалима и актима из којих се види да је Степинац знао за геноцид над српским народом, као и да је појединим поступцима усташе и лично подстицао на покрштавање православног народа у Хрватској – кажу у седишту СПЦ.
Као и на ранијим сусретима, комисијом је у име Свете столице председавао председник ватиканског Одбора за историјске науке Бернардо Ардура. Овај француски свештеник преузео је улогу да делегацијама стави на располагање материјал из ватиканских архива, укључујући и документе који до сада нису објављивани. Закључак рада Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције, према ретким информацијама из Ватикана, очекује се крајем ове године, после чега ће извештај бити достављен папи Фрањи.
Две делегације следећи пут ће се срести 7. и 8. јуна у Подгорици. Представници двеју цркава на петој сесији разговора бавиће се Степинчевим прогоном од стране комунистичке власти од 1945. до 1960.
Извор: ИН4С
Везане вијести:
Четврта рунда дијалога двеју цркава о Степинцу у Пожеги
Комисија о Степинцу радиће годину дана | Јадовно 1941.
Митрополит Порфирије и надбискуп Пуљић разговарали о …
И о Степинцу са доказима | Јадовно 1941.
Документи суде Степинцу | Јадовно 1941.