Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
После дешавања у Румунији, специјални представник ЕУ осврнуо се на корупцију у Босни и Херцеговини. Ивана Марић: Порука упућена политичарима и међународној заједници
Специјални представник Европске уније у БиХ амбасадор Ларс-Гунар Вигемарк запалио је друштвене мреже коментаром на „Твитеру“: „Да ли би и у БиХ могло да се догоди овако нешто?“ Коментар Вигемарка односио се на најновија дешавања у Румунији, на велике антикорупцијске протесте грађана у овој земљи који се не слажу са одлукама власти и са увођењем благих казни за коруптивна дела.
Саговорници „Новости“ кажу да грађани у БиХ јесу доста пасивни кад је у питању борба против корупције, али и додају да Вигемарк не би требало отворено да позива грађане БиХ на демонстрације.
– Раније је Вигемарк подвлачио да БиХ напредује према ЕУ и да је задовољан ситуацијом у БиХ, а сада позива на демонстрације. Мислим да на ову поруку Вигемарка можемо гледати као на поруку упућену политичарима у БиХ да не раде добро. Пошто међународна заједница утиче на сва дешавања овде, онда је Вигемаркова порука усмерена и на лош утицај међународне заједнице у БиХ – каже Ивана Марић, политички аналитичар, и додаје да није исправно да стране дипломате индиректно позивају грађане на демонстрације.
Ивана Корајлић, програм менаџер за односе с јавношћу „Транспаренси интернешнала БиХ“, каже, за „Новости“, да је корупција у БиХ присутна у свим порама друштва.
– Имате корупцију при запошљавању, у здравству, образовању, правосуђу… Где год се окренете, ту је и корупција. За то су најодговорнији политичари који немају јасну визију борбе против корупције – каже Корајлићева.
– Кад грађани изађу на улице да изразе своје незадовољство, политичари то одмах прозову националним протестима или политички мотивисаним, и тако пребаце причу с правог проблема, а то је корупција – истиче Корајлићева.
АНАЛИЗА У ВСТС
У току је израда анализе која би требало да буде завршена до краја фебруара и чији је циљ да се открију разлози несразмерно малог броја осуђујућих пресуда у поређењу са оптужницама, односно да је чак 80 одсто особа осумњичених за корупцију ослобођено – потврђено је, за „Новости“, у ВСТС.
Да је корупција велики проблем у БиХ и да изједа све поре друштва, а нема великих казни пред судовима, показала је и анализа „Балканске истраживачке мреже“.
Ова анализа, која је урађена прошле године, показала је да је током десет година рада правосудних институција БиХ чак 82 одсто оптужених за корупцију ослобођено или осуђено на условне казне затвора.
– Од 139 особа оптужених за коруптивна дела којима је суђено у Суду БиХ, чак 116 их је ослобођено, или је добило условну или новчану казну. Од осталих 23, више од половине их је осуђено на казне мање од годину затвора, а то даље значи да су могли да је замене за новчану казну. Само два осуђеника за коруптивна дела у БиХ су добила више од пет година затвора – наводи се у анализи.
НЕМА ПОЛИТИЧКОГ ЛИДЕРСТВА
Шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк сматра да се нешто попут демонстрација у Румунији не би могло десити у БиХ, зато што „у овој земљи не постоји одговарајуће политичко лидерство, нити постоји интерес који је присутан у цивилном сектору, односно међу грађанима“. – А то не постоји управо због расцепканости и подела присутних у овом друштву, подељеном на три конститутивна народа – рекао је Вигемарк новинарима у Бијељини.
Он је додао да нигде није давао изјаве које би поредиле дешавања у БиХ с дешавањима у Румунији, али да је тачно да је на једној друштвеној мрежи поставио питање: „Да ли је овако нешто могуће у БиХ?“
Аутор: С. МИШЉЕНОВИЋ
Извор: НОВОСТИ
