Како се десило да организација изложбе о Јасеновцу у УН буде поверена асоцијацији на чијем челу је музичар из Канаде, и да ли је ова чињеница довољна да објасни што се у називу изложбе не помињу ни НДХ, ни Срби, ни Хрватска, већ Балкан и Славонија?
Разговарала Мила Милосављевић
На предлог Израела, Генерална скупштина Уједињених нација, на свом заседању 1. новембра 2005, једногласно је прихватила да се 27. јануар одреди као Дан сећања на Холокауст. У том смислу, у тачки 6 ове резолуције захтева се да генерални секретар успостави програм на тему „Холокауст и Уједињене нације“, као и мере које ће мобилисати цивилно друштво на сећање на Холокауст. У оквиру обележавања тог дана, на једној интернет страници (www.hiddenholocaust.info) најављено је да ће у Уједињеним нацијама, у Њујорку, 23. априла 2017. бити постављена и изложба о логору смрти Јасеновац у Хрватској.
Српска хуманитарна организација „28. јун“ из Канаде, одговорна за организацију, изложбу је најавила наднасловом „Скривени злочин“, док сам наслов гласи „Изложба о Аушвицу Балканског полуострва“. Иза тог непрецизног назива стоји злочин покоља и геноцида над српским народом у клерикално-усташкој, такозваној Независној Држави Хрватској и Јасеновцу. Тим поводом, српској јавности, организаторима изложбе и медијима обратио се у два наврата у име Удружења „Јасеновац – Доња Градина“ из Бањалуке Сима Мраовић, како би изложба о Јасеновцу била устројена тако да се зна где је злочин начињен, ко га је починио и над ким, колико је људи у логору смрти НДХ страдало и којој су нацији те жртве припадале. Такође, изложба би неизоставно морала да пружи и јасну и недвосмислену слику о Јастребарском, логору у којем су мучена и убијана српска деца.
Како је могуће да и оволико година након страшног злочина истина о Јасеновцу остане скривена, а да се ретко пружене прилике – попут изложбе поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста – пропусте или, прецизније, прокоцкају на овај начин?
Без намере да правим неукусна поређења и тиме доводим у сумњу искрену намеру организатора, морам да напоменем да наслов изложбе најављене у згради Уједињених нација, у Њујорку, о „Аушвицу Балканског полуострва“ … где је „око 700.000 људи, жена и деце изгубило своје животе“ (види горепоменуту веб-страну), није примерен. Оваква најава не само да неће упознати свет са геноцидом усташке, тзв. Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима у Другом светском рату већ ће неименоване српске жртве поистоветити са далеко мањим жртвама других народа и на тај начин, у очима света, учинити их безначајним. Да подсетимо, више од 95 посто убијених у логору смрти Јасеновац били су православни Срби. Био је то стравичан, али још увек некажњен покољ српског становништва. По размерама и зверству, овај покољ представља посебан, до тада невиђен, масовни злочин почињен с намером да се у целости, или делимично, уништи једна национална, етничка или верска група. У Међународном кривичном праву, по дефиницији, то је злочин геноцида који заслужује посебно поштовање, али не само нас, Срба, већ и светске јавности. Онако како је злочин спаљивања (Холокауст) обележио страдање јеврејског народа у Другом светском рату, тако је страдање српског народа у НДХ обележено злочином покоља.
Имајућу ту чињеницу у виду, српски народ се не може идентификовати као жртва Холокауста, већ као жртва усташког масовног покоља. Замисао ове изложбе у просторијама светске организације, онако како је представљена на интернет страници, не именује ни место злочина, ни злочин, ни злочинца, нити жртву. Сходно томе, обавештење о овој изложби је нејасно и наводи на питање: о чијим се то жртвама уопште ради? Да би се то избегло, неопходно је да се свака нејасноћа у најави изложбе избегне. Уласком у изложбену просторију посетилац се не може доводити у заблуду и сумњу о којим се то жртвама на Балканском полуострву ради? Јер иако се солидарност с јеврејским жртвама не доводи у питање, неопходно је истаћи да је овде реч о српским жртвама, злочиначке, усташке НДХ, те отуда није Јасеновац Аушвиц Балканског полуострва већ је Аушвиц Јасеновац Северне Европе. Томе у прилог говори и чињеница да је Јасеновачки логор смрти у Хрватској старији од логора у Аушвицу. Јасеновачки логор је основан августа 1941. године (Аушвиц, октобра 1941), а ослободили су га партизани априла 1945. (Аушвиц је ослободила јануара 1945. Црвена армија).
У Јасеновцу је било више од милион логораша од којих су преко 95 одсто били Срби (било је и Јевреја, Рома и осталих). У Аушвицу је пак било преко милион логораша од којих око деведесет пет посто Јевреја. Поред Јевреја било је заточеника из Пољске, Русије, Рома и припадника осталих нација.
Усвајање предлога у Скупштини УН које носи назив Дан сећања на Холокауст уже одређује тему, те самим тим искључује остале жртве. Шта мислите о томе?
Реч холокауст је старогрчког порекла и означава жртвовање спаљивањем. После 1945. ова реч се користи да опише страдање и уништавања Јевреја у Другом светском рату. У Оксфордском речнику холокауст означава „масовна убиства Јевреја од стране нацистичке Немачке у периоду од 1941. до 1945. године“. Слично, Вебстер речник дефинише холокауст као „систематско уништавање више од шест милиона европских Јевреја од стране нациста пре и у току Другог светског рата“. У САД холокауст искључиво симболише јеврејске жртве у Другом светском рату. Међутим, за неке дефиниције холокауста заслужни су и не-Јевреји. Меморијални музеј Холокауста у Вашингтону, рецимо, дефинише холокауст као „систематско, државно подржана масовна убиства шест милиона Јевреја, поред милиона других, од стране нацистичке Немачке“. Други су „Роми, Пољаци, хомосексуалци, хендикепирани, Јеховини сведоци и политички религиозни дисиденти“. Ниједна од ових дефиниција не садржи ни реч о усташама и Хрватској. Изгледа да је Србима дозвољено само сећање на туђе жртве.
Да ли је замисао ове изложбе да српске жртве геноцида само подрже размере и страхоте Холокауста, а потом да се врате у непостојање?
Највљену изложбу у оквиру Дана сећања на Холокауст подржава Министарство спољних послова Републике Србије, Андрићев институт и Универзитет у Београду, што представља допринос Републике Србије и српског народа у обележавању трагичних страдања из времена Другог светског рата. На први поглед, веома корисна и важна иницијатива. Међутим, речи имају своју тежину и свој смисао. Пажљиви читалац лако ће уочити још један неприхватљив, могло би се рећи, омаловажавајући приступ нашем сећању које памти страдање српског народа у злогласном Јасеновачком логору смрти и широм такозване Независне Државе Хрватске. Кренимо од најаве изложбе, под насловом „Скривени злочин“. Тачно је да злочине над Србима скривају српски непријатељи, али изненађује да изложбу у којој се скривају злочинац и место злочина и жртва подржавају и Министарство спољних послова Републике Србије, Андрићев институт и Универзитет у Београду.
Поменули смо да организатор изложбу најављује и као ,,Аушвиц Балканског полуострва“. Шта се заправо скрива иза ових речи?
Ненамерно или злонамерно, али то је тек обмана посетиоца, јер се њему и његовом познавању историје Другог светског рата у Југославији оставља да сам закључи да се ту ради о Јасеновцу и о Србима, углавном Србима, и да се „Аушвиц Балканског полуострва“ налази у Хрватској, а не у Бугарској, Румунији, Грчкој, Македонији, Црној Гори или у Србији. Да би се читаоци овог обавештења још више завели ка баналном уопштавању, поред скриваног места злочина, организатор нам још саопштава да су жртве „Аушвица Балканског полуострва“ били „људи, жене и деца“. О Србима ни речи. Тако, у поднаслову, организатор наводи да је „око 700. 000 људи, жена и деце изгубило своје животе у логору уништавања у Славонији који је направила и водила Независна Држава Хрватска за време Другог светског рата“.
Најзад је поменута Независна Држава Хрватска, али без усташа и неоспорне улоге католичког свештенства. Судећи по организатору, „700.000 људи, жена и деце“ немају ни свој национални идентитет, нити припадност. Зацело сматра да нема потребе да се посебно наглашава о коме се ради. Жртве су жртве, зар не? Што се пак тиче места злочина, организатор каже Славонија. Ко у свету не зна за Славонију? То сви знају, зар не? Грешка је само у писању. То је у ствари: Словенија, Словачка… или тако нешто. Зна се углавном да је то негде на Балкану. Хрватска с тим нема ништа. Очигледно, организатор прикрива да је Јасеновац у Хрватској и да је управо у логору смрти Јасеновац зверски убијено око 700.000 Срба мушкараца, српских жена и српске деце, или више од деведесет пет посто заточеника у односу на остале (Јевреје и Роме). Избегавање те чињенице доводи у питање моралну одговорност и морално право да се, најављеном организатору, дозволи организација тако важне изложбе која би морала јасно рећи истину о српском страдању, ма колико то некоме није политички подобна тема.
Ко је заправо организатор изложбе у Уједињеним нацијама?
Из најаве ове изложбе може се закључити да је главни организатор српска хуманитарна организација „28. јун“ из Канаде која се дефинише као невладина мултинационална хуманитарна, социјална и филантропска организација (www.28jun.org). Поред срцепарајућих фотографија и кратких, исто тако срочених реченица, на интернет презентацији овог удружења не постоји списак ужег чланства, као што је то обичај и готово правило. Председник удружења је Филип Филипи Јанковић, иначе музичар репер, али то нигде не пише. На сајту удружења се налази упутство за донирање новца, као и веб-продавница. Све у свему, професионално осмишљена хуманитарна интернет страница. Не улазећи у нека противречна мишљења о раду ове хуманитарне организације, интересантно је да је управо њима, председнику Филипу Филипи Јанковићу, Министарство спољних послова Републике Србије, вероватно уз сагласност Андрићевог института и Универзитета у Београду, поверило организовање ове изузетно значајне изложбе у Уједињеним нацијама. Јер, како наводи Филип Филипи Јанковић, он и његова организација су погодни да воде тај пројекат.
Да ли у овом случају може да се говори о чистом превиду или је по среди нешто друго?
Неизбежно се поставља питање зашто се, и уз чију непосредну сарадњу, у најави ове изложбе избегло јасно објашњење да се злочин покоља догодио у клерикално-усташкој Независној Држави Хрватској, у Јасеновцу, већ се јавности сервира Аушвиц? Зашто се користе географски термини Балканско полуострво и Славонија, а не држава Хрватска. То не могу бити превиди, већ свесно обмањивање посетилаца најављене изложбе. Да ли организатор јасеновачке жртве скрива иза Аушвица где су углавном страдали Јевреји. Да ли се организатор стиди српских жртава? Било како било, таква намерна или ненамерна нејасноћа дисквалификује организацију „28. јун“ и њеног председника Филипа Филипи Јанковића да постави ову изложбу.
Покровитељи ове будуће изложбе требало би да неизоставно обогате организациону структуру са српским стручњацима који се налазе у Музеју геноцида у Београду, у Удружењу „Јасеновац – Доња Градина“, међу српским стручњацима из историјских и правних наука, и писаних медија, и да заснивајући се на историјским чињеницама осмисле садржај и поруку светској јавности о страдању српског народа у Другом светском рату. Покровитељи ове најављене изложбе сносе пред српским народом несумњиву одговорност.
Ко су покровитељи ове изложбе и каква је њихова улога?
Поред две јеврејске организације (Истраживачки институт Јасеновац из Бруклина у Њујорку, и Јад Вашем – светски Холокауст меморијал центар) српски покровитељи су већ поменути Министарство спољних послова Републике Србије, Андрићев институт и Београдски универзитет. Како је дошло до тога да Министарство спољних послова РС повери организацију ове значајне изложбе релативно новом (основано 2011) хуманитарном удружењу? Оно вероватно има организациону способност на плану прикупљања и слања хуманитарне помоћи, али сигурно нема основну стручност да осмисли изложбу о страдању српског народа у Другом светском рату.
Јавности сте се обратили већ двапут овим поводом. Да ли има реакција?
Недовољно обавештена српска јавност заслужује од надлежног министарства објашњење. У тражењу тог објашњења покушали смо да у телефонском разговору са службеницима министарства сазнамо нешто више о подршци овако замишљене изложбе. Речено нам је да им се за све информације обратимо у писменој форми. То смо и учинили, али одговора није било. Ни са Андрићевим институтом, нити са Универзитетом у Београду нисмо успели да успоставимо телефонски контакт. На званичној интернет страници Андрићевог института нисмо наишли на податке који би указали на активност која се тиче страдања српског народа у току Другог светског рата. Нисмо наишли ни на информације које се тичу најављене изложбе у Уједињеним нацијама.
У писму госпођи Љиљани Никшић из Министарства спољних послова РС, Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ од 31. 10. 2016. обавештава министарство да досадашње деловање једног од покровитеља (организатора?) предложене изложбе, њујоршког Истраживачког института Јасеновац из Бруклина, „није делотворно и да не доприноси настојањима да светска јавност и институције спознају истину о злочинима у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату“.
Поред писма, Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ прилаже и декларацију са Међународне конференције о Јасеновцу одржане у Бањалуци маја 2007. године у којој се, између осталог, тачком 7 осуђује деловање овог института и њеног председника: „Негативно се оцењује делатност Jasenovac Research Institute, New York, USA (Истраживачки институт Јасеновац, Њујорк, САД) и њеног директора Барија Литуција због покушаја забране дистрибуције првог издања верзије на енглеском језику зборника Прве конференције о Јасеновцу одржане у Њујорку 29–30. октобра 1997. Истовремено, верзија зборника коју је објавио Jasenovac Research Institute оцењује се као фалсификат због искривљеног и непотпуног приказа излагања и свједочења учесника наведене конференције.“
Шта је потребно да би се изложба о жртвама Јасеновца устројила на адекватан начин?
Изложба под којом подразумевамо стручни избор експоната како би се српске жртве геноцида у клерикално-усташкој НДХ осветлиле пред светском јавношћу – добродошла је. Правилно постављена, имаће два основна значења. Први, светска јавност ће се упознати са истином страдања српског народа за време Другог светског рата и друго, Срби ће се лакше носити с теретом трагедије својих предака знајући да су добили право место у историји страдалих народа. Да би се то постигло, што верујемо да је могуће, неопходно је да се квалификовани стручњаци из Републике Српске, Републике Српске Крајине у изгнанству и Републике Србије укључе у стручан одбор који ће осмислити садржај и поруку изложбе. Посебно место у том одбору морају да имају представници Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ из Бањалуке, Музеј жртава геноцида из Београда и Документационо-информативни центар Веритас из Београда. Неопходно је да се у најави ове изложбе јасно стави до знања да се ради о геноциду клерикално-усташке НДХ над српским народом, са посебним освртом на Јасеновачки логор смрти, као и на логор за децу у Јастребарском.
У том смислу, кључне речи и порука посетиоцима ове изложбе треба да су сажете у следећим речима: Срби, Јасеновац, геноцид, клерикално-усташка Независна Држава Хрватска. Такође, неопходно је покровитељи ове изложбе буду и Влада Републике Српске (Бањалука), те Влада Републике Српске Крајине у прогонству (Земун) на чијим територијама је злочин геноцида почињен. Поред покровитеља из српских отаџбинских земаља, страни и пријатељски покровитељи су добродошли, али искључиво као посматрачи.
Шта даље?
Позивамо Српкиње и Србе у отаџбинским земљама и расејању да свој став, изражен путем друштвених мрежа и путем електронске поште, упуте покровитељима ове изложбе и да им ставе до знања да најављену изложбу у којој се злочини над српским народом олако и неодговорно представљају светској јавности у организацији Уједињених нација – не прихватају. Очекујемо да ће Срби у отаџбинским земљама и у расејању масовно одговорити на овај позив. Наша је жеља да све одговоре Срба објавимо у штампаном издању у форми књиге.
ДОКТОР, ИСТРАЖИВАЧ, ПЕСНИК
Сима С. Мраовић, пореклом из Вргинмоста, Српска Крајина, рођен је у Карловцу. Студирао је на Машинском факултету у Београду, на Факултету природних наука у Паризу и на Колеџу лекара и хирурга, њујоршког Универзитета Колумбија, где је потом и докторирао из области неурофизиологије. Радио је као истраживач на Универзитету Корнел (Њујорк) и у француском Националном центру за научна истраживања у Паризу. Поред многобројних научних радова, Сима Мраовић је аутор и низа запажених књига стручних књига, поезије и драма. Живи у Паризу.
Извор: ПЕЧАТ
Везане вијести: