Срби, ако нисмо хтјели да чујемо Рајса, чујмо макар себе

Још као дете, из „провинциjе“ смо долазили с великом радошћу у Београд да се дивимо главном граду своjе отаџбине и jединоj метрополи Србиjе и (тада) Југославиjе. Нашу личну радост, међутим, кварила су понекад „уска“ српска мисао коjа jе празнила Србиjу, слабила Српство, и погодовала сецесионистичким намерама и поjавама у самоj Србиjи.

(Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. октобра 2015. године.)

Ни данас ниjе престало наше радовање увек кад се нађемо у Београду, службено или приватно. Неке наше наjлепше љубави у „мужевству“ родиле су се у Београду. Нажалост, неке од тих љубави зу су се ту и завршиле. Но, оставимо „мужеске“ љубави овога пута по страни. Много нам jе важниjе овога пута да говоримо о љубави према своjоj истинскоj метрополи у зидинама и људима Београда. Зашто смо увек волели (и данас jош више волимо) Београд и његов „метрополитизам“ ми коjи волимо своj народ, jезик, писмо и државу ниjе много ни потребно обjашњавати. Из те љубави према свом народу, jезику, писму и Београду увек смо схватали зашто „аутономаштво“ у нашим условима делуjе неизбежно разбиjаjуће и по Србе, и по народ Србиjе, и по српски jезик, и по српску ћирилицу и по српску државу.

Говорићемо о томе посебно на примеру затирања српске ћирилице и разбиjању и „преношењу“ дела „Ћирилице“ – првог специjалног свесрпског удружења за заштиту ћирилице – већ у 90 одсто протераног српског писма и у Србиjи, коjе jе, и непотребно и jош више вишеструко штетно, замењено нимало случаjно и у самоj српскоj метрополи Београду, и у Србиjи и изван данашње Србиjе. Како се исказала чињеница у разбиjању „Ћирилице“ и (делом) њеном „преношењу“ у Београд као лош пример како се кроз негативну „београдизациjу“ снажно подстичу аутономашке и сецесионистичке снаге у Србиjи, коjе су биле велике и jаке, посебно од времена владавине Јосипа Броза, а и данас нису ништа мање и слабиjе. Чак су на примеру Косова и Метохиjе ижђикљале данас у много веће и никад нису биле ближе сасецању Србиjе и стварању нове „независне државе“ од дела Србиjе (а од кога ће бити много зависниjе него у Србиjи, мало ко не види).

Један (релативно нови користан „саjт“ лепог и речитог назива („Стање ствари“) обjавио jе 5. jануара 2015. неку врсту корисног позива на обjедињавање ћириличара (бораца за враћање пуног живота ђирилици међу Србима, што jе директно у складу и са Чланом 10. Устава Србиjе, коjи jе 2006. и српски jезик поново привео општоj пракси у свету и jезик Срба довео на „природно стање ствари“ – вратио jе и jезик Срба у jедноазбучке стандардне jезике, jер jе „двоазбучjе“ било уведено као велика подвала само Србима у Југославиjи с jасно изреченим и записаним циљем – да се „српска ћирилица постепено замени хрватском латиницом“). Текст тог позива на „Стању ствари“ гласио jе „Предлог за акциjу: Уjединити напоре за одбрану ћирилице“.

Лично смо се томе врло обрадовали, jер смо ми из „Ћирилице“ jош 2012. написали jедан практичан текст о томе и сачинили смо неку врсту „скице“ како би могла гласити та „сjедињена удружења за ћирилицу“. Ниjе нам нимало сметало што се неко сетио после две-три године да ту идеjу треба спровести у пракси. И сматрали смо да jе неважно што смо ми то покренули, чак смо истакли у свом позитивном реаговању тим поводом да jе неупоредиво важниjе ко ће имати воље, снаге и жеље да то спроведе у дело. А увек смо мислили и знали да разбиjени ћириличари по посебим удружењима („свака вашка потпуно обашка“) немамо готово никаквих шанси да ћемо нешто озбиљно успети разjедињени.

Онда смо се „дрзнули“ да (лично) предложимо нешто ново и конкретно у том смислу „обjедињавања акциjа“, али и своjих постоjања. Предложили смо дан, време и место првог окупљања свих ћириличара, односно бар окупљања оних коjи су прихватили задужења да воде ћириличка удружења. За дан првог окупљања предложили смо четвртак, 29. jануар 2015. тачно у подне. Изабрали смо и место (Нови Сад из сасвим практичних, идеjних, демократичких, па , на краjу, и и политичких разлога, jер jе све – и политика) и изабрали смо главни повод.

Повод jе био сто година од првог општег ћирилицоцида међу Србима и првог уношења хрватске латинице уместо забрањене ћирилице под окупациjом Србиjе после 1914. године. Навели смо и други повод за окупљање баш тога дана – приказивање прве обjављене књиге међу Србима коjа говори о свему томе под тачним а речитим насловом „Ћирилицоцид“. У позиву бисмо ставили да jе ћирилицоцид био наjпре окупациjски а затим се он претворио у домаћи ћирилицоцид (спроведен после 1954. године на 90 одсто хрватске латинице у jезику некада сто посто ћириличких православних Срба.

На такав конкретан предлог добили смо jедан карактеристичан саркастичан одговор коjи jе у складу с нашим насловом овде „Срби, ако нисмо хтели да чуjемо Раjса, чуjмо макар себе (на примеру „Ћирилице“)“. Пошто jе то реаговање било кратко и то само с гомилом постављених карактеристичних питања, мислим да jе важно да га овде пренесемо. Оно у целини гласи: „слободан млинаревић: 16. jануар 2015. у 23:39 @Д. Збиљић: Зашто би се окупили у Новом Саду? Колико удружења има у Новом Саду и да ли jе нормално да се окупимо у Београду, где има више одговараjућих удружења (готово сва су основали наши раниjи чланови) – Д. З.? Какве име везе са удруживењем ово што нам саопштавате. И зашто стално понављате СЈЕДИЊАВАЊЕ? Зашто у наставку коментара причате нешто што нема везе са скупом? Почитаj те то што сте написали! Какве то везе има са текућом акциjом? Зашто се враћате у нека претходна догађања?

Дали сте предлог. Коме сте предлог пренели? И предлажете презентациjу књиге? Какве то везе има са удруживањем? Зашто би то било везано за “после приказивања „Ћирилицоцида“, у директном разговору и договору осмислити начин сjедињења. „? Заборавите поjам СЈЕДИЊАВАЊЕ! то нико неће прихватити.“

Оваj човек (Млинаревић) одмах jе у току ноћи „проценио“ да то „нико неће прихватити“. Како зна у jедноj ноћи да баш „нико неће прихватити“? Ми бисмо, на пример, из првог ћириличког удружења, готово смо сигурни, први то прихватили. Зашто не бисмо прихватили да се зовемо баш „Сjедињена удружења ,Ћирилица српска‛“? (А ако се не би прихватило такво име, нама jе сасвим свеjедно какво би било име прихваћено!) Шта фали Америци због назива „Сjедињене државе“? (Да не ређамо ми више сада овде само питања као оваj Млинаревић.)

„Постиђени“ (не знамо баш зачно зашто „постиђени“) због свог предлога после овакве гомиле питања од Млинаревића, одговорили смо: „Млинаревић; ,Зашто би се окупили у Новом Сау?‘“

Извините што сам предложио!

Прво каже се: Зашто БИСМО се окупили, а не зашто БИ СЕ окупили. Друго, ако не знате и сами зашто би се окупили ћириличари и ако ниjе jедан од разлога стогодишњица општег заведеног ћирилицоцида у српском jезику, онда Вам сигурно нећу даље обjашњавати ЗАШТО.

А зашто у Новом Саду?

Из мноштва разлога, па и због тога што jе Нови Сад основао прво Удружење за заштиту ћирилице „Ћирилица“ и што jе, на пример, у Новом Саду обjављено око 20 књига о затирању ћирилице, као и о томе како, зашто се затире и како се може зауставити нестаjање српске азбуке.

У овом случаjу (тумачећи Ваша „инспиративна“ питања), осећам да jе наjпаметниjе да Вам се извиним што сам то предложио.“ (Краj нашег одговора.)

И сада спомињемо оно што jе, на основу овога свега до сада реченог поразно по Србе, Србиjу, српски jезик, српско писмо, српски народ и по државу Србиjу.

Увек смо имао негативан став према сваком териториjалном „аутономашењу“ и сецесиjи у Србиjи. И увек смо мислили да jе то врло опасан неприjатељски став од „аутономаша“. Међутим, овакав одговор „човека из Београда“ нас jе уверио у нешто што нам jе до сада било тек на краjу сваке мисли, а не на почетку. Сада видимо да нама увек драга „метрополизациjа“ нашег главног и вољеног града Београда има у неким мислима „Београђана“ (друго jе питање jесу ли сви у Београду – „Београђани“, мислим да нису сви „Београђани“ као „Београђанин“ Млинаревић или ма како се неко од њих презивао).

Закључак

Шта jе закључак нашега оваквог текста коjи jе настао поводом jедног обичног предлога за састаjање и договоре „ћириличара“. Убеђени смо да поjедине „београдске главе и њихове мисли“ наврћу велику воду на „млин“ аутономаша и сепаратиста СВИХ ВРСТА на таj начин што мисле да Београд мора у свему да буде „центар“ – центар државе, центар, састанака, центар jезика, центар писма, центар „Ћирилице“… „Центар“ свега. Мислим да у главама сепаратиста и аутономаша то представља велику додатну снагу тих аутономаша и сепаратиста у целоj Србиjи.

У неким главама се, изгледа, задржао раниjи давни „каурски“ начин размишљања да и у Србиjи (као давно у Турскоj Царевини) треба да постоjи jедан „шалтер“ за баш све, jедна „Порта“ где ће се поjединцима долазити на „диван“ и на „раjинско понизно клањање“. Убеђен сам да jе такав вид „метрополизациjе“ Београда у неким главама и њиховим мислима погубан за свако даље jачање Србиjе и њену снагу за сjедињавање обласних сепаратизама и сецесиjа.

Срби, ако нисмо хтели да чуjемо Раjса, чуjмо макар – себе!

Драгољуб Збиљић / Васељенска ТВ

Извор: Ћирилица Требиње

Везане виjести:

Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи

Милош Ковић: Светосавски оглед о континуитету и дисконтинуитету у српскоj историjи

Др Милош Ковић / историчар / – Пре него нас униште, прогласиће нас канибалима